Kome se preporučuje vakcina protiv sezonskog gripa?

 Vakcina protiv gripa je, kako navode, najbezbolniji vid individualne i kolektivne zaštite protiv gripa.

Kako je nedavno objasnila direktorka Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ Darija Kisić, u prioritetnoj grupi se nalaze one osobe koje imaju veći rizik za nastanak komplikacija, ukoliko dođe do infekcije, jer, nažalost, različite komplikacije mogu da se dese, pa čak ne tako retko, i smrtni ishodi.

„To su pre svega osobe koje imaju hronična oboljenja, hronično oboljenje kardiovaskularnog sistema, respiratornog sistema, bubrežnog, zatim različita metabolička oboljenja, uključujući i dijabetes, neurološka oboljenje i različita druga imunodeficijentna stanja”, navela je ona.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd taksativno navodi koja lica su u posebnom riziku od teške kliničke slike i komplikacija i kome je vakcinacija protiv gripa preporučena:

1. Trudnice;

2. Lica starija od šest meseci života sa:

•  hroničnim poremećajima plućnog sistema (uključujući astmu),
• hroničnim poremećajima kardiovaskularnog sistema (isključujući hipertenziju),
•  metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest i gojaznost sa BMI> 40),
•  bubrežnom disfunkcijom,
•  hemoglobinopatijom,
•  hroničnim neurološkim poremećajima,
•  lica sa malignim oboljenjima, bez obzira na trenutni terapijski status,
•  imunosupresijom (uključujući lica sa HIV/AIDS, osobe sa funkcionalnom ili anatomskom asplenijom i dr.),
•  izvršenom transplantacijom tkiva i organa/tokom pripreme za transplantaciju (za transplantaciju hematopoetskih matičnih ćelija,

3. Lica starija od 65 godina;

4. Članovi porodice osoba u povećanom riziku od komplikacija kod kojih je kontraindikovano davanje vakcine

Imunizacija i za ova lica

•  kod lica smeštenih i zaposlenih u gerontološkim centrima;
•  kod dece, omladine i starih lica smeštenih u socijalno-zdravstvenim ustanovama i kod lica zaposlenih u tim ustanovama.

Vakcinacija i za zaposlene u zdravstvenim ustanovama

•  zaposleni u ustanovama koji rade sa pacijentima koji su u visokom/posebnom riziku od komplikacija gripa
• zaposleni u ustanovama koji rade sa pacijentima uzrasta preko 65 godina života,
•  zaposleni koji boluju od hroničnih bolesti (kardiovaskularnih, plućnih, bubrežnih, metaboličkih, hemoglobinopatija, imunosupresija itd),
•  zaposlena u zdravstvenoj ustanovi koja je trudnica, kao i zaposleni u zdravstvenoj ustanovi koji pružaju usluge zdravstvene zaštite trudnicama.

Vakcina i imunitet

Za imunizaciju se koriste inaktivisane influenca vakcine (trovalentna ili četvorovalentna, split ili subjunit). Imunizacija se sprovodi sa jednom ili dve doze vakcine, zavisno od uzrasta, u skladu sa sažetkom karakteristika leka, pred početak sezone gripa. Vakcina se daje u količini od 0,5 ml, intramuskularno ili duboko subkutano u skladu sa sažetkom karakteristika leka.

Vreme neophodno za sticanje imuniteta, kako ukazuju iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan jovanović  Batut“, je dve do tri nedelje nakon vakcinacije, a postvakcinalni imunitet varira i traje od 6 do 12 meseci, pa iz toga proizilazi potreba vakcinacije svake godine, kao i zbog variranja sojeva virusa gripa koje se dešava tokom svake godine odnosno sezone.

Za nastupajuću sezonu Institut Batut je ugovorio 339.100 doza vakcine protiv gripa, četvorovalentnih (Influvac tetra) proizvođača Abbott Biologicals i trovalentnih vakcina (Torvaxflu) proizvođača Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

Vakcina protiv pneumokoka 

Epidemiološkinja Ivana Begović Lazarević savetuje  i da se građani koji su u većem riziku vakcinišu i protiv pneumokoka, teškog oboljenja pluća.

“Vakcina je jako dobra, daje se samo u jednoj dozi i baš odlazak na vakcinaciju protiv gripa treba da se iskoristi i da svaki lekar pita svog pacijenta da li je možda prethodnih sezona primio tu vakcinu. Ukoliko nije, treba da se iskoristi”, rekla je doktorka Begović Lazarević za RTS.

Prema njenim rečima, vakcina protiv pneumokoka štiti od razvijanja pneumonije, ali i od invazivnih oblika pneumokokne bolesti, kao što su bakterijemija, prisustva bakterija u krvi, zapaljenja moždanih ovojnica, zapaljenje koštane srži…

Sve su to, kaže, bolesti koje su vrlo ozbiljne i koje mogu da imaju i smrtni ishod.

Pneumokokna vakcina se, navodi, prima jednom u životu, a dostupna je u svim domovima zdravlja tokom cele godine.