Vakcina protiv gripa obavezna za penzionere, trudnice i hronične bolesnike

Istovremeno vakcinu protiv varičela od sada treba da primi više kategorija stanovništva uključujući i decu u 6. razredu osnovne škole koja prethodno nisu stekla imunitet, osobe obolele od atopijskog dermatitisa kao i one kojima je potrebna transplantacija, ali i žene bez imuniteta koje planiraju trudnoću.

Žene koje žele da ostanu trudne obuhvaćene su i obaveznom imunizacijom protiv rubela. Sve ovo su novine koje je doneo novi Pravilnik o programu obavezne i preporučene imunizacije, objavljen u Službenom glasniku početkom maja.

Doktori sa kojima je Danas razgovarao različito gledaju na ovaj dokument. Dok profesorka Medicinskog fakulteta u penziji, pulmološkinja i onkološkinja Dragana Jovanović ističe da su ovoga puta na „nekritičan način“ obaveznom imunizacijom obuhvaćene grupe stanovništva „za koje se epidemiološki podaci u svetu i kod nas nisu promenili u poslednjoj dekadi“ i kod kojih bi stoga bilo „opravdano da i dalje budu na nivou preporuke“, predsednik Udruženja za javno zdravlje i savetnik Unicefa i Svetske banke Dragoslav Popović smatra da su uvedene novine dobre, ističući da bi ipak trebalo napraviti ambiciozniji plan i preporučene vakcine podvesti pod obavezne.

– Preporučujući vakcine određenim grupama stanovništva država se ograđuje od toga da nabavlja te vakcine i da građani budu sigurni da će tih vakcina biti. Pošto preporučene vakcine padaju na teret pacijenta, stvara se nejednakost kada se radi o dostupnosti vakcina u Srbiji. Tako onaj ko je bolje informisan i ko ima više novca, potrudiće se da se vakciniše, a onome kome vakcine više trebaju a nema informacije niti novca neće primiti vakcinu, ističe Popović.

Na drugoj strani doktorka Jovanović objašnjava da su vakcine koje su kod nas postale obavezne u mnogim zemljama na nivou preporuke.

– Vakcine su u 20. veku spasle svet od teških, često smrtonosnih bolesti poput tuberkuloze, dečje paralize, velikog kašlja, difterije. Međutim, gledajući preporuke američkog Centra za kontrolu bolesti (CDC), poznatog i po većem zagovaranju vakcinacije od drugih, ne postoji obavezujuća vakcina protiv gripa za trudnice. Ona je na nivou saveta, preporuke i to uz prethodnu pažljivu procenu. Mi za sada imamo kontradiktorne i nekonzistentne podatke iz studija o vakcinaciji trudnica, kaže Jovanović, ističući da nesigurni rezultati ne bi smeli da budu osnov za obaveznu vakcinaciju svih trudnica, naročito ne u prvom trimestru trudnoće.

Pored vakcine protiv gripa, i vakcina protiv varičela obuhvata veći broj grupa stanovništva, uključujući decu u šestom razredu osnovne škole koja prethodno nisu preležala bolest.

Pedijatar Nevenka Raketić kaže za Danas da je ova promena opravdana ako se uzme u obzir da među nekim starosnim grupama varičele mogu biti praćene težom kliničkom slikom.

– Kod mlađih od dve i starijih od pet godina varičele mogu nositi komplikacije poput pneumonija, meningitisa. U Zapadnoj Evropi vakcina protiv varičela je sada obavezna. Na taj način se pokušava da se stvori kolektivni imunitet, a učestalost obolevanja se smanjila. Vakcina se daje u drugoj godini, a druga doza posle tri meseca ili pred školu, objašnjava Raketić.

Ono što je sigurno jeste da je novi pravilnik doneo znatno veći obuhvat obavezne vakcinacije. To znači i da će Srbija nabavljati veće količine vakcina u periodu od 2021. do 2023, koliko važi ovaj dokument. Tako pravilnik navodi da je samo za grip potrebno između 400.000 i 500.000 vakcina. Poređenja radi, prethodnim pravilnikom za grip je bilo određeno između 240.000 i 280.000 vakcina.

Predsednik Udruženja pedijatara doktor Georgios Konstantinidis, koji smatra da su uvedene novine dobre, upozorava ipak da će potencijalni problem biti kako sprovesti vakcinaciju tolikog broja ljudi.

– Sve vakcine se uvode radi suštine, dakle zaštite od pojedinih zaraznih bolesti, a ne radi zadovoljavanja forme. U tom smislu ono što vidim kao potencijalni problem kod navedenih obaveznih aktivnih i pasivnih imunizacija lica u posebnom riziku, a posebno gripa je kako će to organizaciono i finansijski biti ispraćeno. Starijih od 65 je u Srbiji preko 20 odsto, a to je oko 1,3 miliona ljudi i više. Dakle u uslovima kada je i inače obim rada veći nego obično treba vakcinisati milionsku „armiju“ najosetljivijih, zaključuje Konstantinidis.

Dnevni list Danas uputio je pitanja i Institutu za javno zdravlje Batut, na osnovu čijeg uputstva je izrađen novi pravilnik, međutim odgovore ni posle nedelju dana nismo dobili.

Vakcina protiv gripa i maligne bolesti

Među hroničnim bolesnicima za koje je postala obavezna vakcina protiv gripa nalaze se i oboleli od malignih bolesti.

Profesorka Dragana Jovanović kaže da iako je za onkološke pacijente poželjna vakcinacija protiv gripa „da bi se smanjio rizik od ozbiljnijih komplikacija poput virusne ili nadovezane bakterijske pneumonije, ona se u većini slučajeva savetuje, ali bez obaveze“.

„Nedavna istraživanja i analiza svih oskudnih, dostupnih podataka vezana za obolele od maligne bolesti i one koji primaju citostatsku terapiju, hemoterapiju, pokazala su da nedostaju podaci o efikasnosti vakcine u ovoj populaciji i da vrednost, korist vakcinacije još uvek nije jasno potvrđena u studijama, ali i da se nije pokazala štetnom, te se većinom savetuje pacijentima na hemoterapiji da ipak prime vakcinu. Situacija se međutim mnogo više komplikuje sa imunoterapijom gde inače postoji rizik od neželjenih imunskih efekata, u oko 15 odsto lečenih, koji mogu zahtevati prekid imunoterapije, a retko mogu dovesti i do smrtnog ishoda. Za sada podaci u vezi vakcinisanja ove populacije su kontradiktorni, od povećanog procenta ovih pojava, čak preko 50 odsto, do potpune bezbednosti vakcine, ali se do dobijanja dovoljno podataka iz prospektivnih studija savetuje ozbiljan, isključivo personalizovani pristup ovoj temi, čak bez preporuka“.

I zakon promenjen

Iste nedelje kada je objavljen novi pravilnik o obaveznoj imunizaciji, promenjen je Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji sada predviđa veće novčane kazne za osobe koje odbiju „imunizaciju lica određenog uzrasta“.

Pod ovom formulacijom se zapravo podrazumeva vakcinacija dece, a zaprećena kazna ide u rasponu od 50.000 do 150.000 dinara.

Zakon međutim ne navodi eksplicitno nikakve kazne za osobe pod rizikom koje su obuhvaćene obaveznom imunizacijom, dakle starije od 65, trudnice, osobe sa nekim hroničnim oboljenjem, koje ne prime vakcine.

Dragoslav Popović ističe da obaveznost vakcinacije jeste zapravo „obaveza države da obezbedi svima vakcine bez naknade i obavezu svih da se odazovu pozivu na vakcinaciju“.

„To je partnerski odnos u kome svi potencijalni nesporazumi treba da se rešavaju komunikacijom, a ne prinudom“, dodaje Popović.