Milion puta je veća korist nego što je opasnost od vakcinacije. Ogromna većina ljudi imaće samo korist a mali broj će osetiti neku štetu i to štetu koja će brzo proći.
Krajnji rezultat sveobuhvatne vakcinacije jeste da ćemo svi biti zaštićeni. Građani treba da znaju da sve vakcine koje su im ponuđene su na prvom mestu bezbedne, a drugo da prave takvu vrstu imunskog odgovora koji će nas štiti od infekcije korona virusom. I ne treba suviše mantrati o tome, već je potrebno da svi zajedno što pre dobijemo vakcine kako bi sve što prati pandemiju poslednjih godinu dana što pre prošlo – kaže u razgovoru za Danas imunolog Dušan Popadić, profesor imunologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Sa profesorom Popadićem razgovarali smo o stavovima građana o vakcinaciji, bezbednosti i efikasnosti vakcina za koje je rečeno da će biti korišćene u Srbiji, te čestim zabludama i dilemama koje prate neke od ovih vakcina.
*Građanima je ostavljena mogućnost da biraju između pet vakcina. Kako to vidite?
Ta mogućnost nema mnogo smisla jer veoma mali broj ljudi u našoj zemlji bi umeo tečno da ispriča koje su razlike između tih vakcina i kako koja deluje. To vam je kao da nekome kažete možete da birate da li hoćete da se vozite češkim, španskim ili švajcarskim tramvajem a onda dobijete odgovor – neću nijednim hoću samo Simensovim tramvajem proizvedenim u Kragujevcu. A svaki od tih tramvaja bi vas prevezao na odredište i u svakom možete da padnete ako vozač oštro zakoči a vi se ne držite.
*Kada ste pomenuli da možemo da padnemo, šta je onda to što građani treba da znaju kada govorimo o bezbednosti ovih vakcina jer to izaziva najveći strah?
Treba da znaju da su sve vakcine koje su u ponudi ili su najavljene bezbedne i da će nas sve zaštititi od razboljevanja. I treba napraviti razliku između vakcine i vakcinacije. Ako se na primer mesto gde se daje vakcina ne dezinfikuje adekvatno, može da dođe do infekcije. Promena krvnog pritiska ili otežano disanje mogu da budu prouzrokovani strahom zbog intramuskularne injekcije. Ali to su neželjena dejstva vakcinacije a ne vakcine. Drugo neželjeno dejstvo kao što je porast telesne temperature na primer jeste nešto što će se javiti kod jednog broja osoba kao posledica ubrizgavanja vakcine ali to će brzo proći, a nakon toga osoba će biti zaštićena od kovida 19.
*Kako onda vidite oklevanje mnogih lekara da se vakcinišu i poruku koju šalju svojim pacijentima da treba sačekati sa vakcinacijom jer je još rano da bi se ocenila bezbednost vakcine?
Koliko ste lekara čuli da su to rekli i to u direktnoj komunikaciji sa njima? Mnogi tako pričaju o mnogo čemu. A treba se baviti onim što je proverljivo na temeljan i pouzdan način. Ovih dana se ponavlja da mnogi lekari ne žele da se vakcinišu. Ja vam mogu reći da na Institutu za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta imamo 34 lekara, od kojih je 30 primilo vakcinu – troje nije bilo u prilici da se vakciniše u ovom trenutku a jedna koleginica je rekla da će sačekati Sputnjik V. Pri tome, svih osam imunologa sa Instituta se vakcinisalo (uključujući i mene), čim im se ukazala prva prilika.
*Da li onda mislite da je stvorena pogrešna slika o broju lekara koji ne želi da primi vakcinu?
Mislim da se mnogo govori o tome da lekari ne žele da se vakcinišu a suštinski niko to nije proverio na validan način, predstavljajući podatke koliko je lekara koji su bili u prilici da prime vakcinu to i učinilo a koliko ih je kazalo da to ne želi. Moguće je i da ja nisam u pravu i moguće je da je moje mišljenje zasnovano pod uticajem činjenice da sam u okruženju gde svi hoće da se vakcinišu i to ne samo moje kolege već i moja rodbina koja nema veze sa medicinom. Primera radi, sproveo sam malu anketu u vajber grupi apsolvenata (1992), u kojoj je 163 članova – za 24 sata njih 22 je odgovorilo da se već vakcinisalo, isto toliko da će primiti vakcinu kada bude dostupna, niko nije rekao da se neće vakcinisati a četvoro je kazalo da hoće ali samo određenom vakcinom. Naravno, ovo nije reprezentativan uzorka, međutim da bismo tvrdili da veliki broj lekara ne želi vakcinu, moramo imati podatke koji to potkrepljuju.
*Postoje istraživanja javnog menjanja o tome koliko su građani spremni da prime vakcinu. Jedno od njih, koje je radila BiEPAG, u oktobru 2020, navodi da ukupno 50 odsto anketiranih u Srbiji sigurno neće ili verovatno neće da primi vakcinu protiv kovida, dok po dvadeset odsto sigurno odnosno verovatno hoće.
Prvo, to istraživanje se odnosi na oktobar a sada je januar. Ja ne mogu da ulazim u metodologiju ovog istraživanja jer to nije moja oblast. Međutim, profesor Filozofskog fakulteta Slobodan Cvejić u jednom gostovanju u emisiji Oko na RTS-u komentarisao je metodologiju i interpretaciju rezultata, a takođe je i kazao da kada se pogleda procenat stanovništva koji ne želi da primi vakcinu u Srbiji, naša zemlja se nalazi na nivou svetskog proseka. Kod ovakvih istraživanja uvek je pitanje koliko je reprezentativan uzorak (obično u sredstvima javnog informisanja dobijemo samo podatak o broju ispitanika i nikakve druge karakteristike ispitanika), na koji način je rađeno ispitivanje (tj. kompletnu metodologiju ispitivanja) i nikada ne znamo sve rezultate ispitivanja već samo one koje je neko odlučio da predstavi medijima i one koje su mediji smatrali da zaslužuju da se objave u javnosti.
Dosta se govorilo o alergijskim reakcijama koje su se pojavile kod nekolicine osoba koje su primile Fajzer-Biontek vakcinu. Da li postoji alergija na koju osoba treba da obrati pažnju pre nego što primi ovu vakcinu?
Jedini dokazani alergen u Fajzerovoj vakcini je PEG (polietilen glikol). On se može naći u pojedinim prerađenim namirnicama, kozmetičkim proizvodima, lekovima, dakle veoma je rasprostranjen. Pri tome, ne znam da li postoji i jedna osoba u našoj zemlji koja ima dokazanu alergiju na PEG. Takođe, po pravilu alergeni su proteinske prirode, jer samo proteini (i zanemarljiv broj drugih supstanci) indukuju stvaranje IgE antitela. Prema tome, izuzetno je malo broj drugih supstanci koje nisu proteini (među njima je i PEG) a koje mogu da budu alergeni. Ako ćemo po tome da gledamo, Fajzerova i Modernina vakcina imaju najmanje šanse da izazovu alergijsku reakciju jer uopšte ne sadrže proteine, a glavninu sadržaja čine RNK, masti i voda za koje ne može da se očekuje da izazivaju alergijske reakcije.
Takođe se govorilo i o tome da Fajzerova vakcina menja DNK. Koji bi bio odgovor na ovo predubeđenje?
Moja koleginica docent Emina Milošević je dala jedan slikovit odgovor na ovo pitanje pa ću to iskoristiti. Zamislite da je DNK knjiga sa receptima, RNK je recept prepisan na papiru rukom, a protein je ručak koji skuvate po receptu. Da li papir na kome ste rukom napisali recept može da naškodi nečijoj knjizi recepata kada se stavi pored nje? RNK ne može da se ugradi u DNK, to je centralna dogma molekularne biologije. Samo jedna vrsta virusa, a to su retrovirusi, kao što je npr. HIV, prepisuje svoj RNK u DNK a ćelija nema takvu mogućnost. Molekuli RNK su izuzetno nepostojani. Prosečna RNK u ćeliji traje devet i po sati. U Bionteku su se jako pomučili da omoguće da RNK opstane u ćeliji do 72 sata i optimizovali je (što je posebno inovativno u ovoj vakcini) tako da se prevodi u što više kopija S proteina na koji imunizovana osoba proizvodi antitela i T-limfocita.
I vakcina Sputnjik je takođe zasnovana na novoj tehnologiji?
Prva vakcina koja je odobrena za upotrebu a koja se bazira na istoj tehnologiji kao Sputnjik V bila je vakcina za ebolu 2019, tako da ovo jeste veoma inovativan pristup. Platforma koju su Rusi upotrebili je veoma domišljata. Za razliku od AstraZenekine vakcine, koja u dve imunizacije koristi isti vektor (pomoću koga se ubacuje informacija za sintezu proteina na koji pravimo antitela), ruska koristi dva različita vektora tj. dve komponente, pa je tako umanjena mogućnost da dođe do stvaranja antitela na vektor (što bi moglo da umanji efikasnost vakcine), već se imunski sistem usmerava da proizvodi prevashodno antitela i T-limfocite specifične za S protein SARS-CoV-2 koji nastaje u ćeliji na osnovu informacije ugrađene u adenovirusne vektore koji su obrađeni na način da im je onemogućeno umnožavanje u ćeliji.
Imate li neke dileme u pogledu dokumentacije koja prati Sputnjik V. Nakon što su objavljeni rezultati posle faze dva, jedan broj naučnika tvrdio je da podaci deluju naštelovano?
To što nekome deluje naštelovano, ništa ne znači. Postoji izreka – u boga verujemo a svi ostali moraju da prikažu dokaze. Da li postoje dokazi da su naštelovani? Rusi su objavili podatke, a recenzenti Lanseta, jednog od najuglednijih medicinskih časopisa su smatrali da su relevantni. Ako ti podaci Lansetovim recenzentima nisu izgledali sumnjivo, mišljenje drugih ima manji kredibilitet i ja u tom smislu ne sumnjam u podatke iz faze dva koje su objavljeni.
Registraciona procedura
„Za registraciju Fajzerove vakcine procedura je bila jednostavnija pošto su ovu vakcinu prethodno odobrile Evropska agencija za lekove i Američka agencija za lekove, a 31. decembra i SZO je izdala odobrenje za upotrebu u hitnim okolnostima. Naše zakonodavstvo je usaglašeno sa njihovim, što znači da je bilo potrebno samo da se pregleda dokumentacija da bi vakcina bila odobrena za upotrebu u Srbiji. Preparati koji nisu registrovani kod ovih agencija, kod nas moraju da prođu složeniju proceduru koja pored pregleda dokumentacije podrazumeva i laboratorijska ispitivanja poslatih uzoraka što traje duže. Količine Sputnjika V koje su najavljene da će stići neće biti puštene u upotrebu dok se ne završi procedura ispitivanja pri ALIMS-u. Količine koje su prethodno stigle (po 1200 doza komponenti I i II) imale su dozvolu za hitnu primenu, što je omogućilo da budu date određenom broju ljudi“, kaže Dušan Popadić upitan da li je bilo problematično to što je jedan broj osoba primio Sputnjik V pre nego što je registrovan na način na koji je Fajzerova vakcina registrovana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.