„Ima i barbarogenija koji veruju da više znaju od univerziteta, akademija nauka…“: Veruju li građani u vakcine protiv kovida?

Domaći stručnjaci ocenjuju da je to delimičan pokazatelj, budući da je u istraživanju učestvovalo samo 23 zemlje, ali i da verovanje u vakcine samo po sebi nije odlučujuće.

Epidemiolog Zoran Radovanović kaže za Danas da je šteta što taj procenat nije veći.

– Druga stvar je što je to istraživanje rađeno na uzorku od 23 zemlje, znači delimično. Tu je sad problem što ima zemalja gde se ne postavlja pitanje i gde je procenat mnogo veći, ali ima i delova sveta, kao što smo mi, gde imate i barbarogenija koji veruju da više znaju od univerziteta, akademija nauka, eksperata… Interesantno bi bilo da imamo podatke na reprezentativnom uzorku za Srbiju – navodi naš sagovornik.

Njegov kolega epidemiolog Vladan Šaponjić iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ naglašava da je verovanje dobra stvar zato što je vakcina spasila milione života, ali nije nešto na osnovu čega se odlučuje da li će vakcinacije biti ili neće.

– Mora da postoji potreba, da postoji odgovarajuća vakcina i mora da se odluči na nivou stručnih grupa globalno i lokalno – ističe epidemiolog Šaponjić za Danas.

Dejan Bošković, nastavnik biologije u Osnovnoj školi „Ivo Andrić“ u Beogradu, smatra da je 60 odsto stanovništva ipak malo i da bi taj broj u vremenu nauke i tehnoloških dostignuća trebalo da bude veći.

– Nekako mi se čini da su ljudi izgubili veru u nauku, a možda je razlog i loš sistem obrazovanja. Konkretno, za ovu problematiku veoma je važno imati i faktičko znanje, ali i kritičko mišljenje, tim pre što su učestale teorije zavera i pogrešna uverenja o štetnosti vakcina – ističe Bošković za Danas.

Svi ti stavovi koji odbijaju ljude od neophodne zdravstvene pomoći, ukazuje Bošković, lako mogu da se diskredituju naučnim činjenicama, pa čak i životnim iskustvom, ali obrazovna podrška izostaje.

– To su teme o kojima vredi i više pričati i promovisati ih u medijima. Takođe verujem da je neophodno promovisati i obrazovanje, jer od njega sve počinje – dodaje on.

Poverenje u vakcine u brojkama

Pomenuto istraživanje, koje je obuhvatilo 23.000 ispitanika iz 23 zemlje sveta, ipak, kako ističe časopis Nejčr medicin, ukazuje na pad želje za daljim vakcinisanjem od kovida za celih 16 odsto krajem 2023. godine u odnosu na prethodnu godinu.

Kako navode, više od dve trećine ispitanika izrazilo je volju da se vakciniše protiv drugih opasnih bolesti, dok je 23 odsto njih bilo skeptično prema ovakvim merama za očuvanje zdravlja.

Ističe se da je sličan procenat „oklevanja“ oko procesa dalje vakcinacije zabeležen globalno i među zdravstvenim radnicima, što ukazuje na potrebu korektnog informisanja i daljeg rada na promeni kulture i zdravstvenih navika širom sveta, imajući naročito u vidu rizik od mogućih pandemija u budućnosti, navodi se u studiji.

Najveći zabeleženi skok u broju vakcinisanih protiv kovida jednom dozom zabeležen je 2023. godine i broj globalno vakcinisanih se tada popeo na 87,8 procenata, dok je 2021. godine taj broj bio znatno niži i iznosio svega 36,9 odsto. Drugu vakcinu ili takozvani buster primio je, međutim, samo 71 procenat već vakcinisanih.

Neka istraživanja zdravstvenih i statističkih institucija ukazuju na to da je tokom prosečnog ljudskog životnog veka mogućnost pojave nove pandemije porasla sa nekadašnjih 17 na blizu 40 odsto u narednim decenijama. To znači da, u bliskoj budućnosti, svake godine postoji rizik od dva procenta za pojavu nove opasne zaraze koja bi mogla da ugrozi ceo svet.