Vakcine otvorile novi rat narativa

Taj procenat u ogromnoj je disproporciji u odnosu na procenat vakcinisanih u najrazvijenijim delovima sveta, na primer u SAD, u kojima je vakcinisano preko 60 odsto populacije. Pri tome, ako izuzmemo najbogatije, odnosno države koje imaju sopstvenu proizvodnju vakcina, jedine zemlje koje su uspele da obezbede dovoljan broj vakcina za sticanje kolektivnog imuniteta jesu one koje su to učinile posredstvom svojih političkih veza, kaže u razgovoru za Danas Dragana Mitrović, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu, koja je osnivačica i rukovoditeljka Centra za studije Azije i Dalekog istoka.

Primer takvih političkih veza dosta dobro se vidi u odnosu između Srbije i Kine, čije je rezultat između ostalog i 4,2 miliona Sinofarm vakcina dopremljenih u zemlju do sada, što je dovoljno za vakcinaciju preko trećine ukupne populacije Srbije.

Profesorka Mitrović podseća da je Kina dosad, više prodajom, manje kroz donacije, isporučila svetu preko 260 miliona doza vakcina, a da je predsednik Si Đinping nedavno obećao da će njegova država obezbediti dodatnih 440 miliona doza.

– On je takođe obećao da će Kina donirati tri milijarde dolara zemljama u razvoju kako bi ih podržala u vreme pandemijske krize, ali i da će izvršiti prenos tehnologije kako bi omogućila da neke od tih zemalja i same započnu proizvodnju kineskih vakcina, kaže profesorka Mitrović i dodaje da na drugoj strani stoje SAD, čiji je predsednik Džo Bajden takođe nedavno pozvao na odricanje od prava intelektualne svojine koja se odnose na vakcine kako bi se cepiva napravljena u SAD mogla proizvoditi i u drugim zemljama.

– Predsednik je takođe istakao da će Amerika, zajedno sa Japanom, Indijom i Australijom (tzv. Četvorka) ponuditi 80 miliona doza vakcina zemljama kojima su one najviše potrebne, pre svega u Jugoistočnoj Aziji. Jasno je da upravo tamo žele da suzbiju dominaciju kineskih vakcina, ističe naša sagovornica.

Pri tome, sve ovo su zapravo primeri nove vrste diplomatije nazvane diplomatija vakcina, u kojoj, kako kaže profesorka Mitrović, zemlja „koristeći svoju sposobnost da proizvede, pokloni ili donira vakcine odnosno pozajmi ili pokloni novac za njihovu kupovinu, ostvaruje određenu političku korist, pre svega uticaj“. Po njenom mišljenju Srbija se dobro snašla na ovom „osetljivom terenu“, na kome suprotstavljenim stranama nije dovoljno samo da sebe predstave u pozitivnom svetlu već usput žele da umanje doprinos druge strane u tekućem „ratu narativa“.

– Iako je Amerika rekla da neće koristiti cepiva u svrhu „vakcinalne diplomatije“, činjenica je da svaka direktna donacija vakcina mimo sistema SZO, odnosno Kovaks programa, potencijalno otvara vrata za neki vid političkog uticaja, jer se sprovodi po drugačijim kriterijumima odabira zemlje primaoca, navodi sagovornica Danasa.

Kako ističe, sama mogućnost da zemlja proizvođač ili kupac može da odlučuje da li će i kada svoju vakcinu dati, pruža joj šansu da od države kojoj isporučuje vakcinu (ili sirovine ili tehnologiju za njihovu proizvodnju) zahteva određenu vrstu ponašanja – od javnog ispoljavanja zahvalnosti kroz različite ceremonije do različitog političkog delovanja u međunarodnim organizacijama ili bilateralno.

– Kineska strana je, na primer, tražila da isporuke zaštitne opreme budu ceremonijalno ispraćene i zahvalnost primaoca pokazana glasno i javno. Ovakve ceremonije podupiru zvanični kineski narativ koji njihovu zemlju predstavlja kao konstruktivnu globalnu silu koja ima veliki potencijal da pomaže drugima i koja to nesebično čini. Sada sa proizvodnjom vakcina, Kina se dodatno pozicionirala i kao proizvođač vakcina na globalnom tržištu, ali je i pojačala svoj ukupni globalni uticaj, što joj izuzetno koristi i za unutrašnje i međunarodne potrebe, navodi profesorka Mitrović.

Sve ovo odvija se u vreme kada postoji oštra ideološka suprotstavljenost na liniji Kina – Amerika i Kina – Zapadni blok zemalja, Rusija-Amerika, pa kako kaže sagovornica Danasa, „zemlje ne biraju oružje da u lošem svetlu predstave onu drugu stranu, omalovaže njen doprinos, ili pak odobre medicinski odobrenu vakcinu iz te zemlje za upotrebu“.

– U tom smislu, zapadne zemlje nastoje da umanje kineski i ruski uticaj i kroz povećanje svog učinka, i pokažu da su one te koje će pomoći svetu, što vidimo i kroz najavu SAD, ali i obećanje EU da će  do kraja ove godine isporučiti zemljama sa niskim i srednjim nivoom prihoda najmanje 100 miliona vakcina, navodi profesorka Mitrović.

Upitana u kakvoj je poziciji u svemu tome Srbija, te da li će činjenica da se bar u nabavci vakcina u bitnoj meri oslonila na Kinu a potom i Rusiju, imati dalekosežnije spoljnopolitičke posledice, sagovornica Danasa kaže da veruje da će Srbija ostati na istom kursu, bez promena orijentacije i ciljeva svoje spoljne i bezbednosne politike.

– Sada se pokazuje jedna vrsta mudrosti u pristupu koji podrazumeva spremnost Srbije da sarađuje sa svima. Jer kad zataji podrška i pomoć s jedne strane, imamo drugu i treću stranu na koju možemo da se oslonimo. Srbija nije indoktrinirana da bi odbila saradnju sa nekim partnerima iz političkih razloga ili predrasuda. To se pokazalo dobrim i mislim da ćemo se toga držati i dalje kao jednog vida pragmatičnog ponašanja, zaključuje profesorka Mitrović.

U Kini slabo interesovanje za vakcine

Prema podacima sa sajta Unicefa, Kina je uz Indiju trenutno najveći donator vakcina. Profesorka Mitrović kaže da je, s druge strane, Kina isporučila više doza svetu nego što je dala svojim stanovnicima. „Stanovnici Kine, uključujući i Hongkong, u jako malom procentu žele da se vakcinišu. Donekle se to može objasniti činjenicom da građani Kine veruju da je epidemija savladana i da im vakcina nije potrebna. Međutim zasigurno postoje i sumnje u efikasnost i bezbednost vakcina, koje prate i globalni proces vakcinacije“, kaže sagovornica Danasa.

Neobične sličnosti Mongolije i Srbije

Podaci sa sajta Rojters pokazuju da su Srbija i Mongolija jedine zemlje sa preko milion stanovnika, koje ne pripadaju grupi najrazvijenijih država, a koje su uspele da vakcinišu zavidan procenat stanovnika. Doskoro Mongolija je imala i najbržu stopu vakcinacije u svetu. U obe zemlje za veliki procenat vakcinisanih zaslužne su ogromne količine pre svega Sinofarma, a u manjoj meri i Sputnjika. Dodatna sličnost između dve države leži u činjenici da vlade obe zemlje nude novčanu nagradu onima koji prime vakcinu. U Mongoliji iznos koji se daje je oko 18 dolara.