Krajem oktobra počeće imunizacija protiv gripa, najmasovnijeg sezonskog zaraznog oboljenja. Do tada treba da stigne nešto manje od 290.000 doza, bolje, četvorovalentne vakcine. Doktorka Darija Kisić Tepavčević iz Instituta „Batut“ rekla je za RTS da bi vakcinu protiv gripa trebalo bi da prime svi.
Ona je navela da postoje tri osnovna tipa virusa – A, B i C. A se najviše menja, B može da izazove epidemiju. U vakcini uvek postoji kombinacija pretpostavljajućih sojeva virusa koji će da budu za određenu sezonu.
Prethodne vakcine su bile trovalentne – sadržale su dva tipa A i jedan B.
Kisić Tepavčević kaže da od prošle godine imamo sveobuhvatniju vakcinu, četvorovalentnu koju smo nabavili za ovu godinu i pridružili se najsavremenijim zemljama u svetu.
„Ona pokriva dva soja A i dva soja B, koji će soj biti dominantniji teško je proceniti, ali orijentaciono imamo dva soja, a jedan je dominantniji – u sezoni 2017. i 2018. u više od 60 odsto slučajeva bilo je prouzrokovano tipom B. Prošle godine je to bio manji broj, sada je zasigutno da imamo sveobuhvatniju vakcinu koja će u većem procentu da štiti“, objsnila je Kisić Tepavčević.
Prepoznato je da određene osobe imaju veći rizik za nastanak komplikacija pa i mogući smrtni ishod.
Rizične grupe su osobe sa hroničnim oboeljima, pre svega sa respiratornim oboljenjima, kardiovaskularnim, bubrežnom disfunkcijom, metaboličkim oboljenjima…
Prema rečima sagovornice RTS -a gojazne osobe su pod većim rizikom, kao i trudnice.
„Treba zaštiti decu naročito koja imaju bronhijalnu astmu. Deca starija od šest meseci do pet godina kada se zaraze duže nose virus nego odrasli, oko dve nedelje, pa je veća mogućnost daljeg širenja infekcije“, istakla je Tepavčevićeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.