Valjda neće poseći drveće, sve ostalo je raskopano

Uputili smo je na Beokom i komunalnu policiji i odgovor je stigao ubrzo, ne mogu da reaguju jer radnici imaju dozvolu da rade 24 časa. „Hvala vam na brzom odgovoru. Ko preživi, pričaće. Ili da se svi kolektivno odselimo iz grada“, poručila nam je čitateljka.

Tragom ove informacije, uputili smo se u 27. marta da čujemo od stanara kako žive u ulici koja je raskopana, gde nema pristupa saobraćajnicama a buka se čuje po čitav dan i noć. Uglavnom im smeta, ali se nadaju da će njihova ulica izgledati lepše kada sve bude završeno.

Komšinice koje su se predstavile kao „dvadesetsedmomartovke“ sreli smo u ograđenom, pešačkom delu. Jedna živi u ovoj ulici od 1977, druga od 1998. godine.

– Ulica je stvarno bila katastrofa, posebno kod pijace. Kad prođu tramvaji zgrade su se tresle kao da je zemljotres. Kazali su nam da će to sad biti sređeno i da ćemo biti zaštićeni od buke – rekla nam stanarka starija po stažu. Druga se nadovezala rečima da jeste nesnosna buka, ali da izdržavaju u nadi da će zaista biti bolje.

– A da li će biti, videćemo sredinom avgusta. Obećali su da će tada biti gotova prva faza, odnosno deo ulice u kojoj živimo – istakla je.

Čuvši razgovor, komšija u prolazu objašnjava da su radovi podeljeni u tri faze i da će trajati 200 dana. Prva faza je rekonstrukcija od Ruzveltove do Takovske ulice, potom sledi Ulica DŽordža Vašingtona do Francuske, a treća faza, predviđena za kraj godine, obuhvatiće rekonstrukciju od Francuske ulice do Kalemegdana.

– Jedino mi nije jasno zašto kopaju na više frontova, što nisu deo po deo. Trg Republike je raskopan, Kalemegdan takođe, sada i 27. marta. To stvara ogromne gužve u gradu – kaže nam jedna od stanarki. Pozdravile su nas uzvicima koje asociraju na njihovu ulicu: „Bolje rat neko pakt“ i „Bolje grob nego rob“ ističući da uvek treba pozivati na revoluciju.

Bračni par Stefanović, Jasminu i Vladislava, sreli smo u njihovom povratku sa pijace. Na pitanje kako trenutno žive, s obzirom na radove, Vladislav kaže da oni uvek lepo žive i da im ništa ne smeta.

– Zvučiš kao SNS!, poručila mu je supruga.

– Ne, zaista. Nemam nikakve veze sa SNS-om, niti podržavam njihovu politiku, samo kažem da mi ne smeta buka. Nismo neurotični zbog nje, rekao je Vladislav.

– Trudimo se da ne budemo neurotični. Različitog smo temperamenta pa zbog toga ne reagujemo isto na trenutne uslove, objašnjava Jasmina.

Na pitanje kako se snalaze sa prevozom, odnosno kako putuju do posla, uglas odgovaraju „trenutno smo na odmoru“.

– Ja inače putujem trolom, 40-icom. Tamo je uvek gužva, mogu da zamislim kako je sada, priča Jasmina a Vladislav se nadovezuje da je u Takovskoj zastoj čak i noću.

– Nas možete smatrati nadzornim organom, jer imamo odličan pogled sa terase. Gužve u okolnim ulicama su ogromne, to mora da se reši. Što se tiče radnika, moramo da pohvalimo njihovu efikasnost. Zaista vredno rade i ne možete videti nijednog neuposlenog, objašnjava Vladislav. Jasmina potvrđuje, dodajući da je u Srbiji uobičajena slika na gradilištima da dva radnika rade dok petorica sede i posmatraju, ali da se to u njihovoj ulici ne može videti. Žale se da nisu uspeli da pogledaju prezentaciju o budućem izgledu Ulice 27. marta „jer je održana u zgradi opštine u 16 časova“, dok su ljudi još bili na poslu. Jasmina se nada da bar neće poseći drveće, jer je sve ostalo već raskopano.

– Rekli su da će postaviti novu infrastrukturu, cevi za vodovod i kanalizaciju, i šine. Uklonili su čak i rasvetu, ističe.

– Valjda će bar staru da nam vrate, ubacuje se Vladislav.

Umereni optimizam naših prethodnih sagovornika ne deli njihova komšinica Olga Jovičić (77), penzionerka. Ne veruje ovoj vlasti, a Goranu Vesiću po najmanje.

– Niti će biti urađeno u roku, niti će da izgleda onako kako Vesić kaže. Sve što ova vlast obeća, slaže i izigra. Razorili su ceo grad, a kad krenu nešto da sređuju uzmu najgori krš od materijala. Asfalt im popuca za manje od godinu dana – priča rezignirano. Politički je dobro potkovana jer se seća vremena kada je zamenik gradonačelnika Beograda bio u DS.

– Bio je Đinđićev potrčko, a sada je Vučićev. Vučić nam stalno obećava istorijsko povećanje penzija, a mi na čeku dobijemo po 300 dinara više. Što nas nije pitao kada nam ih je smanjio? Siniša Mali ministar finansija… A što Šarčević ne da ostavku? Pa jedini mu je posao komunikacija sa direktorima škola, a ni to ne ume da radi. Izvini ćero, otišla je baba sa teme, ali moram nekom da se izjadam…

Kaže da je u ulici haos. Sem nesnosne buke, ogromna je prašina pa ne može ni prozor da otvori. Moli boga da se ne razboli, jer Hitna pomoć ne može da priđe, niti taksi.

– Zašto je Vesić morao ceo grad da ruši? Kao da smo u nekom kazamatu. I još nas ogradili, stavili ove kaveze, kao da smo mi blesavi pa bi pretrčavali razorenu ulicu. Ali, svašta sam u životu izdržala pa ću valjda i ovo. A da ti kažem ćero, iskreno, nikada nije bilo gore – zaključuje baka Olga, upućujući se ka svom stanu u Ulici 27. marta.

Rade kao Vučić

– Moramo da pohvalimo radnike. Zaista su vredni i ne staju 24 časa. Od šest ujutru do šest narednog jutra. Kao Vučić! Jel smemo to da kažem? Eto, pohvala za radnike koji ne staju ni po kiši ni po suncu – poručile su komšinice, dvadesetsedmomartovke.