Valonci priželjkuju pripajanje Francuskoj

Gotovo pedeset odsto Belgijanaca kojima je francuski maternji jezik volelo bi da se teritorija na kojoj žive, u slučaju raspada države, pripoji Francuskoj, pokazali su rezultati poslednjeg istraživanja. Ukoliko bi stanovništvo Flandrije, u kojoj većina govori holandski, odlučilo da se „otcepi“, za „pridruživanje“ Francuskoj izjasnilo bi se 49 odsto Valonaca sa juga Belgije.
Novi podaci pokazuju ogroman rast pristalica sjedinjenja s Francuskom, jer pre šest meseci bilo ih je 29 odsto uprkos tome što je svega 23 odsto Valonaca verovalo da će se Belgija raspasti. I u Francuskoj su ujediniteljske emocije porasle, budući da se za sjedinjenje s valonskom „braćom“ izjasnilo 60 odsto ispitanika, što je šest odsto više u odnosu na prethodnu anketu. Ideji su posebno privrženi stanovnici pogranične regije Pa-de-Kale.
Belgija je već godinu dana u političkoj paralizi. Vlada je formirana devet meseci posle izbora održanih juna prošle godine, a premijer Iv Leterm od marta je tri puta nudio svoju ostavku kralju Albertu II. Poslednji put to je učinio 14. jula posle kraha pregovora o prenošenju nadležnosti s federacije na regione. Kralj je, međutim, kao i u prethodna dva slučaja, odbio Letermovu ostavku.
Monarh je imenovao trojicu „mudraca“ da do kraja ovog meseca nađu rešenje. Istovremeno, rastu izgledi da sredinom 2009. budu održani vanredni izbori. Oko polovine stanovnika Flandrije redovno se izjašnjava da bi se rado otcepili od Valonaca koje smatraju lenjim, siromašnim i uobraženim. Ipak, samo manjina na severu Flandrije zalaže se za ujedinjenje s Holandijom.
U uvodniku lista Soar, za koji je agencija IFOP sprovela istraživanje prema kojem 50 odsto Valonaca želi u naručje majke Francuske, navedena je izjava generala Šarla de Gola iz 1965: „Ne bi trebalo da diramo Belgiju… Osim ako Flamanci u tolikoj meri zagorčaju život Valoncima pa ovi polete k nama“.