Vanja Udovičić: Evetefendija

Za manje upućene, evetefendije su bili „službenici“ na sultanovom dvoru čiji je zadatak bio da odobravaju svaku vladarovu reč, i to ne samo klimanjem glavom, već što više euforično. Evetefendija nije mogao biti svako, neophodne su bile debele veze u hijerarhiji, a bile su smenjive ukoliko se sultanu učini da ga nedovoljno podržavaju.

Prilikom posete srpskim sportistima na Evropskim igrama u Minsku Aleksandar Vučić je hvalio džudistu Aleksandra Kukolja i još neke, a onda je prešao na ministra koji se nalazio pored njega.

„Vanji je teško da ustanovi kojoj naciji pripada. Ne mogu da kažem da je kao svi Srbi, pošto teško da bih mogao da kažem da je Srbin. Čovek voli da kuka, to je neverovatno“, rekao je Vučić i upitao Udovičića da li je tačno to što je rekao. „Predsedniče, sve je istina što kažete“, odgovorio je ministar i pokazao da je i u svetu „evetefendisanja“ dosegao svetski vrh.

Nije baš najjasnije zašto se Vučić vratio svojoj staroj zabavi brojanja krvnih zrnaca, verovatno da bi pokazao „rastresitost“ srpske vlade, ali je jasno da je Udovičić pokazao klasu i u novom sportu pa je sve propratio „šveps“ osmehom. On je inače na rođenju, po dedi, dobio ime Franjo, zahvaljujući ocu koji je bio italijansko-hrvatskog porekla. Ime je, navodno zbog neprijatnosti kojima je bio izložen, u 15. godini promenio u Vanja, i na to su ga ovdašnji „etnočistunci“ prvi put „podsetili“ kad je krajem karijere zaigrao u zagrebačkoj Mladosti. Tad je to bilo preko foruma i društvenih mreža, predsednik je sad to učinio preko svoje prateće novinarske svite, znači svih nacionalnih frekvencija.

„Trostruki“ ministar sporta, jer opstaje evo već u trećem kabinetu, okrenuo je protiv sebe deo javnosti 2016. kad je posle čuvene izjave Andrije Prlainovića neposredno po osvajanju zlata na OI u Riju, otvoreno stao na stranu države (čitaj: Vučića), iako je sa tim istim Andrijom i još mnogim zlatnim vaterpolistima doskora delio sudbinu „šampionske sirotinje“. Očigledno je po prezuvanju iz papuča u salonske cipele zaboravio u kakvom je sad stanju klub u kome je ponikao, i „prečuo“ da klinci treniraju u hladnim bazenima, i ne primećuje da nam se klupski vaterpolo survava u amaterizam.

Drugi put je pod reflektore dospeo po otvaranju istrage zbog prebacivanja 143 miliona dinara na račun nezakonito formiranog preduzeća „Evropske univerzitetske igre 2020“, kojom su bili obuhvaćeni njegovi najbliži saradnici. Kao ministar je izabrao da se mnogo slika, a da malo govori, i to kad mora.

Rođen je 12. septembra 1982. godine u Beogradu, gde je prošao sve selekcije VK Partizan do prvog tima. Igrao još u Jadranu iz Herceg Novog, Posilipu, Pro Reku, Mladosti i radničkom iz Kragujevca, iz koga se penzionisao.

Po zvaničnoj imovinskoj karti, među najbogatijim ministrima u Vladi. Neoženjen.