Vanredno bez opreme

Helikopter Vojske Srbije neophodan za pomoć u gašenju vatrene stihije u okolini Niša, koji je nekoliko dana bio u kvaru, posle popravke nije mogao da uzleti bez ispunjavanja birokratskih procedura, iako su u to vreme na ovom području divljali požari.
Naime, ljudi sa terena iz Niša obavestili su načelnika Sektora za zaštitu i spasavanje Predraga Marića u sredu veče oko 23 sata, da vojni helikopter nakon popravke ne može da uzleti bez zahteva koji MUP faksom treba da pošalje Ministarstvu odbrane zajedno sa uplaćenom taksom od 150 dinara. Ovom razgovoru i većanju gde uplatiti 150 dinara u 23 sata prisustvovao je reporter Danasa. Situacija je rešena ličnom urgencijom Marića.

Evropska iskustva

U Velikoj Britaniji zaštita u vanrednim situacijama je u okviru MUP, dok je zaštita od požara u nadležnosti zamenika premijera. U Švedskoj i Sloveniji ove službe se nalaze u okviru Ministarstva odbrane. U Hrvatskoj i Makedoniji formirane su posebne državne uprave za zaštitu i spasavanje koje su odgovorne vladama. U zemljama EU nema posebnih ministarstava za vanredne situacije. Takav oblik organizovanja postoji u Rusiji, Belorusiji i Ukrajini.

Makedonija je ovih dana uputila Srbiji molbu za pomoć u opremi. Između ostalog, tražili su 50 hidrauličnih makaza. Interesantno je da na teritoriji Beograda postoji samo pet komada tih makaza.

Nekoliko zakona za jednu oblast

Izvor Danasa navodi i da ova oblast nije regulisana adekvatnim zakonom, jer se na nju odnosi nekoliko zakona koji su međusobno u koliziji, a neki od njih ne odgovaraju savremenim potrebama jer su doneti još sedamdesetih godina. Na osnovu Zakona o odbrani i Uredbe o organizovanju i osposobljavanju jedinica civilne zaštite formirani su štabovi civilne zaštite za vršenje stručnih i operativnih poslova od nivoa republike do opštine. Ovi štabovi su kao i Zakon osmišljeni u vreme kada nije bilo drugih službi za ovakve vrste delovanja, te je prošle godine vanredno stanje radi poplava u svim opštinama uvođeno je na osnovu Zakona o vodama. Naš izvor navodi da danas postoje druge službe koje se bave ovim poslovima i da iskustva na terenu kažu da iako civilna zaštita učestvuje u svemu od ovih štabova nema puno pomoći. Takođe, Zakon o lokalnoj samoupravi je odredio da je zaštita stanovništva od elementarnih i nepogoda u nadležnosti opština i da za to delovanje opština formira stalno ili povremeno telo, što je recimo SO Kruševac i uradila. Zakon o zaštiti elementarnih nepogoda koji je i dao ovlašćenja i glavnu ulogu baš civilnoj zaštiti donet je 1977. i imao je sedam dopuna od tada i nije aktuelan.

U Ministarstvu finansija navode da već rade budžet za narednu godinu u kom će velika sredstva biti namenjena za vanredne situacije što se ispostavilo kao neophodno.
Naime, kako Danas saznaje, razlog što šest aviona privredne avijacije Jat, tipa dromader, za zaprašivanje, koji se mogu adaptirati za gašenje požara, nije učestvovalo u borbi sa vatrenom stihijom je novac. Navodno je ta firma tražila 55 hiljada dinara po satu za korišćenje jedne letelice, a 15 hiljada dinara dok avion čeka na angažovanje. Kapacitet ovih aviona (oko 1,5 tona) neuporedivo je manji od ruskog iljušina koji nosi 40 tona vode. Inače, za angažovanje iljušina država plaća samo gorivo. Kako saznajemo, letelice JAT u sredu uveče preletele su iznad Deliblatske peščare, ali nisu ispustile vodu.
Nažalost, ovo su samo neki od primera koji oslikavaju stanje u kojem je sistem za reagovanje u vanrednim situacijama u Srbiji – nedovoljna koordinacija, manjak opreme, nedostatak novca, nepostojanje savremene zakonske regulative…
O neophodnosti promena u ovoj oblasti najbolje svedoče vanredne situacije kojih je u Srbiji u proteklih nekoliko godina bilo na pretek – poplave 2005. i borba sa nabujalim rekama na probijenim nasipima u Jaši Tomiću, Sečnju, Međi, sletanje autobusa u Tisu, poplave 2006, klizišta u Bogdanju, požari 2007. U MUP Srbije od 2006. za ovakve situacije nadležan je Sektor za zaštitu i spasavanje, ali se po potrebi često angažuje i Žandarmerija. U Ministarstvu odbrane nalazi se Uprava za odbranu Srbije u okviru koje funkcioniše Odsek civilne zaštite, ali se za pomoć stanovništvu po potrebi angažuju i druge jedinice vojske kao što su inženjerijske, protivpožarne…
Načelnik Uprave za odnose s javnošću Ministarstva odbrane Petar Bošković podseća da se u Strategijskom pregledu odbrane osim prve dve misije vojske, odbrane zemlje i učešće u mirovnim operacijama, treća misija pomoć civilnom stanovništvu. On navodi da vojska u tim poslovima pomaže, ali da je nosilac posla MUP i da je potrebno doneti nov zakon o civilnoj zaštiti koji bi precizno regulisao nadležnosti i oblike saradnje. Prema njegovim rečima vojska je proteklih dana, za pomoć u gašenju požara, angažovala tri helikoptera MI 8 na koje je dodata protivpožarna oprema, ali i da se po potrebi angažuju pripadnici vojske i protivpožarni timovi koji su svo vreme na raspolaganju.
Međutim, sagovornik Danasa zaposlen u Upravi za odbranu Srbije Ministarstva odbrane, koji je želeo da ostane anoniman optužuje načelnika Milana Popadića da je postavljao na važna mesta ljude bez ikakvih kriterijuma. On tvrdi da je prosek starosti zaposlenih u Upravi preko 45 godina, da obuka jedinica CZ nije sprovedena već 20 godina, a ne osposobljavaju se ni vojnici na odsluženju civilnog vojnog roka. O situaciji u ovoj upravi predsednik sindikata Miša Stanić iz Šapca javno je informisao ministra odbrane, ali zbog toga, navodno, sada trpi strašan pritisak.
MUP je, navodi naš sagovornik, shvatajući ozbiljnost situacije izradio zakon o zaštiti i spasavanju koji još nije usvojen, ali je tada aktuelnu Upravu za protivpožarne poslove preimenovao u Sektor za zaštitu i spasavanje.
Pomoćnik ministra policije u sektoru za zaštitu i spasavanje Predrag Marić kaže za Danas da se zalaže za koncept zaštite građana u vanrednim situacijama koji će biti u okviru MUP. On dodaje da su poslovi u vezi sa zaštitom u vanrednim situacijama u 22 evropske zemlje upravo organizovani u okviru MUP.
– Smisao tog koncepta ogleda se u želji da se u Srbiji oformi jedna služba za zaštitu građana u vanrednim situacijama, umesto dve koliko ih sada ima – naglašava Marić.
On smatra da bi u okviru Sektora nakon usvajanja zakona o zaštiti i spasavanju, koji se u skupštinskoj proceduri nalazi od oktobra 2006, pored zaposlenih inspektora za preventivu i pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica, našli i pripadnici civilne zaštite. Osim ljudi iz civilne zaštite ovaj sektor bi preuzeo i njihovu pokretnu i nepokretnu imovinu. U Sektoru trenutno postoji 176 organizacionih jedinica i 3.088 zaposlenih.
– Prednosti tog koncepta su mogućnosti da Sektor za zaštitu i spasavanje koristi i druge resurse MUP, kao što su alpinisti, ronioci, Helikopterska jedinica, Sektor finansija i zajedničkih poslova, što bi smanjilo troškove funkcionisanja te službe – objašnjava Marić. On ukazuje da je koncept MUP u znatnoj meri jeftiniji i operativniji od koncepta Ministarstva odbrane koje je predložilo formiranje, u svom okrilju, Uprave za vanredne situacije. Ova uprava bi kasnije bila izdvojena kao Direktorat za vanredne situacije pri Vladi Srbije u čiji sastav bi ušao i Sektor za zaštitu i spasavanje MUP.
Prema rečima Marića, slabost predloga Ministarstva odbrane je ponavljanje grešaka koje su napravile Hrvatska i Makedonija formirajući službe u okviru vojnih struktura. Reč je prevashodno o civilnim službama koje se bave zaštitom građana u mirnodopskim uslovima, navodi Marić. On smatra da je namera da se očuva predimenzionirani broj zaposlenih u Upravi za odbranu Ministarstva odbrane.
– Troškovi formiranja Direktorata iznosili bi između 30 i 40 miliona evra, dok bi troškovi funkcionisanja Sektora u MUP bili znatno manji i ne bi bili povećani u slučaju preuzimanja ljudi iz civilne zaštite – objašnjava Marić.
Koncept MUP bio bi i jeftiniji, jer bi se umesto više od hiljadu zaposlenih u Upravi za odbranu, koliko bi Vlada Srbije trebalo da preuzme prilikom formiranja Direktorata za vanredne situacije, u okviru Sektora za zaštitu i spasavanje za obavljanje poslova civilne zaštite iz te uprave bilo bi preuzeto 250 ljudi.