„Vanredno stanje je proglašeno protivustavno, na kraju je bilo i nepotrebno“: Dve godine od proglašenja vanrednog stanja

Vreme zaključavanja ipak nije zaboravljeno i njegove posledice i dalje se osećaju, bar među onim delom stanovništva koje je bilo najpogođenije, a to su najstariji. Nada Satarić, predsednica udruženja Amity – snaga prijateljstva, koje se bavi i zaštitom prava najstarijih, kaže da je teško proceniti da li su epidemiološke mere zaključavanja u toku vanrednog stanja donele više koristi ili štete najstarijima.

– Namera onih koji su mere doneli bila je da se najstariji zaštite od rizika zaraze. Sigurno je da su i zaštitile neke od njih, ali je sigurno i da su na mnoge ostavile negativne posledice, navodi Satarić. Kao jednu od posledica perioda zaključavanja, ali i kasnije pandemije, sagovornica Danasa navodi otežan pristup zdravstvenim ustanovama, što je uticalo i na povećanje smrtnosti.

Ona podseća da je prosečan broj umrlih u Srbiji od 2011. do 2019. godine bio 102.000 godišnje, a da je u 2021. godini umrlo 135.901, gotovo najviše od Drugog svetskog rata.

– Umiranju su posebno bili podložni najstariji sugrađani. Koliko je njih umrlo od kovida, koliko zbog narušenog zdravlja, koje tokom pandemije nisu mogli sanirati, a koliko njih i danas oseća posledice narušenog zdravlja tokom zaključavanja, teško je proceniti. Ono što znamo jeste da i danas neki od najstarijih uopšte ne izlaze iz svojih kuća ili stanova, iz straha od zaraze, bez obzira na izveštaje nadležnih o stanju i ublažavanju epidemioloških mera, navodi Satarić.

Kada je uvedeno vanredno stanje, mnogi istaknuti pravnici, uključujući Vesnu Rakić Vodinelić, profesorku prava u penziji, isticali su neustavnost i nezakonitost tog poteza. Odgovarajući na ove kritike član Kriznog štaba Predrag Kon govorio je da je  vanredno stanje bilo neophodno da bi se sačuvali životi, ali da je zatvaranje starijih bilo preterana mera koju ne bi trebalo ponoviti. Upitana kako sada vidi uvođenje vanrednog stanja sa vremenske distance od dve godine, Vesna Rakić Vodinelić ponavlja svoj stav.

– Osnovni problem jeste taj što nije primenjen Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji određuje organe koji treba da upravljaju epidemijom, a glavni od tih organa je Republička komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti. Takođe, vanredno stanje je proglašeno protivustavno od strane predsednika republike i predsednica Vlade i Skupštine, iako je Skupština mogla da se sastane. Na kraju bilo je i nepotrebno, jer Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđa celokupnu proceduru koja se primenjuje kada se pojavi neka opasna zarazna bolest. On dozvoljava da se proglasi vanredna situacija, i tada mogu da se primene sve mere koje predviđa vanredna situacija, naglašava sagovornica Danasa. Odgovarajući na pitanje da li je vanredno stanje ostavilo posledice, ona kaže da nije donelo boljitak.

– Neke posebne posledice sada ne osećamo, izuzev što smo bili protivpravno zatvoreni neko vreme i to na osnovu odluke nenadležnih organa, što se može smatrati povredom ljudskih prava koja nije sankcionisana, navodi Rakić Vodinelić.

Pored toga što su povređena prava svih građana, određene grupe, i to najčešće one koje su bile među najosetljivijima i pre pandemije, bile su dodatno ugrožene. Tako su tokom prvih meseci pandemije žene u većoj meri ili ostajale bez posla, ili same napuštale posao, da bi brinule o deci u vreme kada su vrtići i škole bili zatvoreni. Iako to zvanična statistika nije zabeležila, bilo je povećano i nasilje nad ženama pa je tako Autonomni ženski centar naveo da su u prvim mesecima pandemije primili tri puta više poziva nego obično.

Deca su takođe bila izloženija porodičnom nasilju, ali i opasnostima na internetu pošto su više vremena provodila ispred ekrana, na šta su upozoravale organizacije poput Europola. Nedavno je Zaštitnik građana konstatovao u svom posebnom izveštaju da je zabrana kretanja tokom vanrednog stanja negativno uticala na ostvarivanje različitih prava deteta i da su negativan efekat posebno imale na ostvarivanje prava dece sa smetnjama u razvoju, ali i na njihov dalji psihofizički razvoj.

Kada je reč o tržištu rada, Međunarodna organizacija rada (MOR) procenila je da je tokom drugog kvartala 2020. godine izgubljeno 14,8 odsto radnih sati, što odgovara broju od oko 510.000 radnika koji bi radili puno radno vreme. Toliki broj građana Srbije nije radio po osam sati dnevno, što je bila posledica zatvaranja mnogih delatnosti.

Jovan Protić: Ukinut socijalni dijalog

Upitan o posledicama vanrednog stanja na tržište rada i da li se one još osećaju Jovan Protić, nacionalni koordinator MOR-a za Srbiju, kaže da ako se uporede podaci iz Ankete o radnoj snazi za četvrti kvartal 2019. i četvrti kvartal 2021, vidi se da je stopa zaposlenosti i nezaposlenosti u ta dva perioda skoro identična. „U kvantitativnom pogledu, posledice nisu vidljive. Drugo je pitanje da li je došlo do strukturalnih promena, odnosno da li je porasla prekarna zaposlenost i udeo kratkoročnih poslova. Podatke o tome nemamo“, navodi sagovornik Danasa, dodajući da je jedna od jasnih posledica bilo ukidanje socijalnog dijaloga, na čijem održanju MOR insistira. „U vreme vanrednog stanja suspendovan je sav mogući dijalog u zemlji“, navodi Protić. On ipak kaže i da Srbija nije imala restriktivne mere u podjednakom dugom periodu, kao neke druge države, pa da stoga i nije vidljiv toliko njihov efekat na tržište rada. „Ovde su mere bile mnogo blaže na štetu preživljavanja ljudi. Efekti kovida se pre vide u domenu mortaliteta, koji je podivljao, nego na tržištu rada“, zaključuje Protić.

 „Grad je izgledao avetinjski“

Istraživanje NVO Amity među najstarijima pokazalo je da su najveći problemi starijima, tokom zabrane kretanja bili zabrinutost za mlađe članove porodice, nedostatak šetnji, osećaj straha i neizvesnosti, strah zbog nedostupnosti zdravstvene zaštite za druge tegobe, nevezane za virus korona, osećaj usamljenosti. Neki od iskaza učesnika ovog istraživanja bili su: „Dva meseca nisam izlazila iz stana, osećala sam se kao u zatvoru.“; „Bilo je strašno u vreme vanrednog stanja, kada smo imali šetnju. Grad je izgledao avetinjski, to je tako stravično izgledalo, da sam ja mislila da ću od te slike umreti.“; „Osećaj prinude i uterivanje straha najviše su mi smetali.“ Kasnije istraživanje, iz 2021, pokazalo je i da je više od 87 odsto ispitanika potvrdilo da je znatno otežan pristup zdravstvenim ustanovama.