Vanredno stanje na četvrtom spratu

– U trenutku kada je 17. novembra 1996. godine, neposredno po zatvaranju biračkih mesta, bilo jasno da je u tridesetak najvećih gradova u Srbiji, Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Kraljevu, Pirotu, Čačku, Užicu, Jagodini… pobedila Koalicija Zajedno, socijalisti su krenuli u masovno poništavanje rezultata izbora. To je dovelo do erupcije gneva i do masovnih protesta u gradovima Srbije – kaže Panajotović.

– Od 9 časova 20. novembra 1996. godine u zgradi Skupštine opštine Pirot počeo je štrajk glađu sedmoro odbornika koalicije Zajedno za Pirot, u znak protesta zbog prekrajanja izbornih rezultata u ovoj opštini. Protesti u Pirotu nezvanično su počeli 19. novembra, kao u još nekoliko gradova Srbije. U trenutku dok sam u prostorijama DS završavao tekst za Našu Borbu o pobedi opozicije u Pirotu, iz Beograda stiže poruka: „Hitno dolazi u Skupštinu Srbije“. Razlog nije naveden. Navrat-nanos pripremam samo najnužnije stvari i hvatam autobus prema Beogradu… U Skupštini Srbije sam tek u 20 časova. Na ulazu ne primećujem ništa sumnjivo, ali već na prvom koraku, u Klubu DS na četvrtom spratu, uočljivo je vanredno stanje – užurbanost je neuobičajena. Tu su i poslanici SPO sa Vukom Draškovićem; vidim i Vesnu Pešić… Najzad saznajemo, mi, poslanici iz sastava Koalicije Zajedno, stupamo u štrajk zbog izborne krađe.“Biraj apartman, ostaćemo poduže“, upućuje me Dragiša Popović – priseća se Panajotović.

Panajotović dalje opisuje atmosferu koja je vladala.

– Oni praktičnijeg duha već traže mesto za spavanje. Izbor je vrlo sužen. Na raspolaganju su nam fotelje, neudobne čak i za duže sedenje. Pojedini od poslanika su se već raskomotili – Vladan Jeremić šeta skupštinskim hodnicima u papučama; na čiviluku u kancelariji „južna pruga“ vidim i nečije šarene pidžame… Atmosfera je vedrija nego što bi se moglo očekivati s obzirom na delikatnost trenutka. Javnost, domaća i svetska, već je obaveštena da su poslanici Koalicije Zajedno stupili „u štrajk glađu“ u prostorijama zgrade Skupštine Srbije. Đinđić prebacuje Slobi Vuksanoviću: ‘’Kakav, bre, štrajk glađu. Odmah da to demantuješ. Štrajkovaćemo, ali ne glađu…“ Vuksanović pokušava da objasni kako je samo rekao ono što je ranije dogovoreno, ali uzalud… Ubrzo iz neke beogradske picerije stižu naručene pice, pa izgladneli štrajkači kreću u akciju.

– A šta ti čekaš? Što ne jedeš – pita me Trkulja.

– Ne mogu… Moji u Pirotu štrajkuju glađu, hoću da se solidarišem sa njima – objašnjavam.

– Crkni, kad si blesav – kaže Korićanac i pridružuje se ostalima.

Na počinak, ako tako može da se nazove ono što nas je očekivalo ove i narednih noći, odlazimo tek pred zoru… Spajam tri fotelje, „jastuk“ pravim od gomile skupštinskih materijala, pokrivam se sakoom…Metalne stranice „kreveta“ podsećaju me da nisam u Mažestiku. Miomirisi ostataka pice stavljaju na ozbiljnio iskušenje moje opredeljenje da štrajkujem glađu… Već se privikavamo na nove uslove, ali se nijednog trenutka ne zaboravlja svrha naše akcije. Na televiziji i na radio stanicama štrajk poslanika dobija veoma veliki publicitet, a ispred zgrade Skupštine u Ulici srpskih vladara već se okupljaju grupice pristalica Koalicije Zajedno. Masa ispred skupštinskog zdanja povećava se. Čuju se razne parole, glasovi protesta, traži se da se lideri obrate okupljenima. Kako to učiniti? Ubrzo se, konopcem, do četvrtog sprata sprata doprema megafon, pa se, mada uz teškoće, Ulicom srpskih vladara uskoro razležu glasovi Vuka Draškovića, Zorana Đinđića, Vesne Pešić… Mi ostali, načičkani na prozorima, mašemo okupljenom svetu. Socijalisti su sve nervozniji – naš štrajk dobija takav publicitet, da ga treba prekinuti po svaku cenu – kaže Panajotović.

Panajotović kaže da je 23. novembra 1996. godine, nešto posle 17 časova, do prostorija u kojima štrajkuju stiglo upozorenje – „ili ćemo dobrovoljno izaći, ili će biti primenjena sila’’.

– Šefovi se konsultuju… Zaključuju, cilj je postignut. Svetu je stavljeno do znanja šta se dogodilo na izborima u Srbiji. Odluka je – izlazimo bez prinude. U Pirot sižem nešto pre ponoći 23. novembra. Saznajem da su, pod pretnjom upotrebe sile, i odbornici koalicije Zajedno za Pirot iste večeri napustili prostorije SO Pirot u kojima su štrajkovali glađu – kaže Tomislav G. Panajotović.

Pirotska priča

Zbog prekrajanja izbornih rezultata na lokalnim izborima 1996.godine u prostorijama SO Pirot nekoliko dana glađu štrajkovalo je sedmoro odbornika Koalicije Zajedno za Pirot: Daniela Tošić, Tomislav Živković, Dušan Mitić, Marjan Ristić, Boban Tolić, Robert Anđelković i Božidar Đukić. Njima su podršku pružili i lideri Koalicije Zajedno: Vesna Pešić, Zoran Đinđić i Vuk Drašković.