Vanredno zdravstveno stanje u Americi zbog oružanog nasilja

Murtijev potez usledio je nakon još jednog vikenda obelženog masovnim pucnjavama, u kojima su poginule ili povređene desetine ljudi, piše Glas Amerike.

„Ljudi žele da budu bezbedni dok šetaju po svojim komšilucima. Amerika bi trebalo da bude mesto u kojem svi mi možemo da idemo u školu, na posao, u prodavnicu, crkvu, a da ne brinemo da će nam zbog toga život biti u opasnosti“, rekao je Murti u intervjuu za Asošijeted pres.

Da bi se smanjio broj žrtava oružanog nasilja, Murti smatra da je potrebno da Amerika zabrani automatske puške, da uvede univerzalnu bezbednosnu proveru kupaca oružja, reguliše njegovu proizvodnju, usvoji zakone kojima bi se ograničila upotreba oružja na javnim mestima i kaznili ljudi koji ga ne drže na bezbednom mestu.

Ni jedna od tih sugestija ne može da se primeni na nacionalnom nivou bez zakonskih rešenja usvojenih u Kongresu, koji je do sada odbijao da pooštri mere za kontrolu oružja. Neke državne skupštine su međutim usvojile ili razmatraju neke od predloga glavnog zdravstvenog zvaničnika u SAD.

Murti je ocenio da postoji „široka saglasnost“ da je oružano nasilje problem, pozivajući se na prošlogodišnju anketu koja je pokazala da većina Amerikanaca barem ponekad brine da bi im član porodice mogao biti povrijeđen zbog upotrebe vatrenog oružja. Više od 48.000 Amerikanaca preminulo je od prostrelnih rana 2022. godine.

Lekari su brzo pozdravili Murtijevu odluku da proglasi zdravstvenu krizu zbog oružanog nasilja. Američka Akademija porodičnih lekara već više od deceniju smatra oružano nasilje epidemijom.

„Porodični lekari već dugo znaju, i u to su se uverili iz prve ruke, kakve su katastrofalne posledice oružanog nasilja po naše pacijente i zajednice kojima služimo“, saopštio je predsednik akademije Stiven Fur.

Murtijeva odluka će međutim biti kontroverzna kada je reč o lobistima za pravo na nošenje oružja i sigurno će izazvati nezadovoljstvo republikanskih članova Kongresa, od kojih se većina protivila da on bude postavljen za glavnog zdravstvenog zvaničnika zbog izjava o oružanom nasilju.

Nacionalno Udruženje vlasnika vatrenog oružja (NRA) odmah je odbacilo Murtijevu preporuku.

„Reč je o nastavku rata koji Bajdenova administracija vodi protiv vlasnika oružja koji poštuju zakone“, naveo je na Eksu predsjednik NRA Rendi Kozak.

NRA i Republikanci koji imaju podršku moćnog lobija za oružje prije deceniju su gotovo sprečili da bude potvrđena kandidatura Murtija za glavnog zdravstvenog zvaničnika u SAD, što je položaj u administraciji. Bivši predsednik Donald Tramp otpustio je Murtija 2017. godine, ali ga je predsednik Džo Bajden ponovo imenovao 2021.

Murti je već izdao upozorenja na zabrinjavajuće zdravstvene trendove u Americi, uključujući usamljenost i upotrebu društvenih mreža. U autorskom članku za dnevnik Njujork tajms ovog meseca, rekao je da društvene mreže doprinose krizi mentalnog zdravlja među mladima i zatražio od Kongresa da obaveže da platforme budu označene upozorenjima sličnim onima na paklicama za cigarete.

Svest o opasnosti pušenja podignuta je upravo zbog izvještaja glavnog zdravstvenog zvaničnika 1964. godine. To je dovelo da smanjenja upotrebe duvana i regulisanja duvanske industrije.

Murti se sada nada da će njegova preporuka u vezi sa oružjem doprinijeti da se i po tom pitanju promijene stvari. Kaže da je ohrabren nekim potezima Kongresa, uključujući i usvajanje dvostranačkog Zakona o bezbednim zajednicama 2022. godine, koji predviđa pojačanu provjeru kupaca vatrenog oružja.

Prema izveštaju Bele kuće, u koji je AP imao uvid, pooštrene provjere zaustavile su oko 800 prodaja vatrenog oružja mlađima od 21. godine.

Uz to, više od 500 ljudi, od kojih su neki povezani sa transnacionalnim kartelima i organizovanim kriminalom, optuženo je za trgovinu oružjem i druga krivična djela pod novim zakonom.

Od oružanog nasilja naročito pate djeca i mlađi Amerikanci, navodi Murti.

Slučajevi samoubistva vatrenim oružjem povećali su se za gotovo 70 odsto među djecom od 10 do 14 godina. Američka djeca će prije umrijeti od prostrijelnih rana nego njihovi vršnjaci u drugim zemljama, pokazuje istraživanje glavnog zdravstvenog zvaničnika.

Čak i ako nisu direktne žrtve oružanog nasilja, djeca mogu da imaju mentalnih problema zbog toga, navodi se u izvještaju. Oko polovine tinejdžera u Americi brine zbog pucnjava u školi. U područjima u kojima je bilo fatalnih pucnjava u školama, upotreba antidepresiva među mladima skočila je za više od 20 procenata.