Vantelesna oplodnja: Šta parovi moraju da znaju i kako da povećaju šanse za uspeh

Bila je u kasnim tridesetim kada je saznala da ima endometriozu, jedan od najčešćih uzroka neplodnosti kod žena. U trenutku kada je saznala da je verovatnoća da ostane trudna prirodnim putem mala nije tačno znala kuda da krene i kome da se obrati. Usledili su meseci pregleda, konsultacija, u državnim zdravstvenim ustanovama, ali i privatnim.

„Da biste ušli u proces VTO, a da to ide preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), postoji određena procedura koja mora da se ispoštuje, odnosno da se prvo iskoriste sve ostale opcije – produvavanje jajnika i dve inseminacije i tek ako to bude neuspešno sledi vantelesna oplodnja. Možda ja nisam klasičan primer, jer sam nekako preskočila te korake”, navodi Ana Milanović.

Prvo što joj je rečeno da treba da radi jeste operacija – endometrioza je „okupirala” njene jajnike i to je trebalo da bude rešeno kako bi uopšte bila kandidat za VTO. Međutim, ta operacija joj nije bila prihvatljiva jer je godinama pre toga već imala dve operacije i jednu vrlo stresnu situaciju sa anestezijom. Onda je prošle godine u jednoj privatnoj klinici u Beogradu koja sarađuje sa RFZO naišla na lekarku koja je imala drugu opciju za nju, koja joj je bila mnogo prihvatljivija.

„Svaka operacija jajnika dodatno smanjuje šanse za oplodnju. Operacija jajnika i oporavak od toga, mogli su da potraju još godinu, dve, samim tim bih bila još starija, a kvalitet jajnih ćelija sve lošiji. To mi je rekla i bila je jedna od malobrojnih koja je smatrala da operacija nije neophodna i da bi trebalo odmah da probam VTO i da je ona spremna da to uradi”, kaže Ana Milanović, koja je u tom trenutku imala 40 godina.

Tada je, kako kaže, počela egzibicija sa papirologijom i neizvesnošću hoće li i Komisija koja odlučuje da li neko može o trošku Fonda da ide na vantelesnu oplodnju da to odobri. To se na kraju dogodilo, Komisija je dala odobrenje, ali su svi bili vrlo skeptični da bi to moglo da uspe.

Prva VTO koju je uradila prošlog leta nije uspela, ali Ana nije klonula duhom, već je skupila snage i papire i ponovo probala pre mesec dana.

ŠTA SVE TREBA PRIKUPITI OD ANALIZA

Nedostatak informacija o svemu u šta želite da se upustite veliki je problem na samom startu, a ona i njen partner su pripremajući se prvi put otišli na sajt Udruženja Šansa za roditeljstvo i tamo pronašli ceo spisak – šta je sve potrebno uraditi.

„Sve to uspeli smo vrlo brzo da prikupimo, većina analiza radi se iz krvi ili su to brisevi, postoji jedna analiza koja mora da se radi u određeno vreme, drugog ili trećeg dana ciklusa. Tako da kada uzmete u obzir i to da nešto mora da bude urađeno u određeno vreme sve ukupno ne treba više od mesec dana da se prikupi neophodno”, napominje Ana.

Da bi par krenuo u proceduru VTO o trošku RFZO neophodno je da uradi niz analiza. Žene tako moraju da urade cervikalni i vaginalni bris na bakterije i hlamidiju, kao i bakterijsku vaginozu. Žena radi i nalaze reproduktivnih hormona FSH, LH, E2, Pg, T, TSH, T3, T4, Prolaktin, AMH, a svi hormoni osim AMH moraju se uraditi od drugog do četvrtog dana ciklusa. Osim toga, na spisku obaveznih pregleda kod žene je kolposkopija, vaginalni ultrazvuk i serološke analize koje se rade iz krvi – HIV, HbsAg, HCV, VDRL, Rubela i Toxoplasma.

Serološke analize rade i muškarci, sve isto kao i žene, izuzev toksoplazme i rubele, a muškarci dodatno rade bris uretre na hlamidiju i bakteriološki bris. Oni takođe rade i spermogram i spermokulturu.

Posle toga, pribavljaju se uputi, žena od ginekologa, muškarci od lekara opšte prakse, a za Komisiju su potrebna tri uputa – jedan za ženu za komisiju, drugi za ultrazvuk u okviru komisije, a za muškarca za spermogram u okviru komisije. Ono što je bitno jeste i da rezultati briseva, hormona i ultrazvuka važe šest meseci.

Ana Milanović kaže da ona to nije radila u državnim ustanovama i da je na sve analize potrošila oko 200 evra. NJenog supruga, kako kaže, nije mrzelo da čeka, tako da je on sve potrebno uradio besplatno.

NAJVEĆI JE STRAH IZ NEZNANJA

Ono što je njoj tokom celog procesa pripreme najviše značilo jesu saveti lekara. „Njihova spremnost da saslušaju i daju odgovore na svako, čak i neka glupa pitanja – to nam je mnogo značilo. Lekar nam je sada otvoreno rekao da endometrioza jeste problem za trudnoću, ali ne toliko za VTO. Da su za VTO mnogo važnije godine i kvalitet jajnih ćelija. Rekao nam je da su šanse da uspe od 10 do 20 odsto”, priseća se Ana Milanović.

Supspecijalista reproduktivne medicine i ginekolog Milan Milenković kaže da je sve lakše ako parovi imaju što više informacija o onome u šta se upuštaju. Makar i kada je ta informacija koju dobiju, kako kaže, negativna, odnosno kada kažete da postoje jako male šanse za uspeh.

„Strah najčešće proizilazi iz nedovoljno informacija. Zato je bitno da objasnite kako tačno izgleda, šta može da se desi, koji su neželjeni efekti, da li postoji rizik za karcinom ili dijebetes. Da kažete da je rizik od krvarenja ili infekcija manji od jedan odsto, da im kažete kakva je šansa za njihov uspeh, taj prvi razgovor je jako bitan”, ističe Milenković.

KAKO SE NAJBOLJE PRIPREMITI ZA VTO

Svaki savet lekara Ani i njenom suprugu Lazaru značio je mnogo, jer ih je opustio psihički i pripremio za ono što sledi. Iako strah od neuspeha i dalje postoji – bar znate sve opcije, znate da činite sve, baš kao i lekari. Ti saveti koji parove psihološki rasterete su nekada, ističe Ana Milanović, mnogo bitniji od onih drugih o tome kako da se ponašate.

Koordinatorka u Udruženju Šansa za roditeljstvo Marijana Arizanović kaže da kada neko ulazi u procedure potpomognute oplodnje, njegova fizička priprema zavisi isključivo od njegovog reproduktivnog zdravlja. Na osnovu medicinskih rezultata, lekari će posavetovati terapiju, suplementaciju ili predložiti korekciju telesne težine.

„Kao što se stimulacija u vantelesnoj oplodnji određuje individualno, tako će lekar, individualno savetovati i pripremu za VTO procedure. Ono što je univerzalno svakako se odnosi na zdraviju ishranu, redovnu fizičku aktivnost, smanjen unos kofeina i nikotina, kao i alkohola”, ističe Arizanović.

Akcenat se mora staviti i na psihičku pripremu, napominje ona, jer nekad od procedure, pogotovo kada se prvi put susrećemo sa VTO očekujemo previše, a uspešnost vantelesne oplodnje je oko 30 odsto – što kasnije otežava suočavanje sa neuspehom.

„Čarobne formule za uspeh nema, nekada i kada je sve u redu ipak je potrebno i malo sreće. Važno je da verujemo u uspeh, u lekara koji vodi procedure i ne odustanemo ukoliko dođe do neuspeha”, ističe naša sagovornica.

Osnovna ispitivanja pre samog postupka su identična za sve, bilo da idu u postupak preko RFZO-a ili u procedure o svom trošku. Parovi koji idu u procedure vantelesne oplodnje o trošku države dužni su da idu na lekarsku komisiju pri kliničkim centrima, gde se termini čekaju i do nekoliko meseci. Nakon toga čekaju termin za prve konsultacije i odlaze u biranu kliniku, državnu ili privatnu koja je u planu mreže.

POJEDNOSTAVITI PROCEDURU PRIPREME ZA VTO

Bilo da se radi o proceduri o trošku RFZO ili o proceduri koju sami finansiramo, medicinska dokumentacija, odnosno analize koje se pripremaju su vrlo slične i neophodne za vantelesnu oplodnju.

Ginekolog Milan Milenković kaže da i cela procedura procesa VTO u Srbiji jeste pojednostavljena, ali da je i dalje mnogo komplikovanija kod nas nego što je u drugim zemljama i da nema potrebe za tolikim analizama.

„Ako žena ima redovnu menstruaciju i na ultrazvuku je potpuno normalan nalaz, njeni hormoni su potpuno normalni. Sve žene koje imaju redovnu menstruaciju imaju normalne hormone i onda bi trebalo uraditi samo jedan Antimilerov hormon, koji pokazuje koliko je ostalo jajnih ćelija”, objašnjava Milenković. On precizira da se žena rađa sa pola miliona do milion jajnih ćelija, da se hiljadu njih razvija, a da jedna ovulira.

„Ako vidimo da je smanjena rezerva jajnih ćelija onda možemo da uzmemo neke druge hormone, jer analize bi trebalo da se uzimaju na osnovu simptoma, a ne rutinski. Sve to neko plaća, a bolje je da se prođe sa što manje patologizacije”, napominje Milenković.

Kod muškarca se uvek uzima spermogram, ističe on, i na osnovu njega se procenjuje da li treba nešto dodatno da se radi. “Uzimaju se analize na viruse hepatitis B i C, HIV, da bi se sprečio rizik, jer postoji mogućnost da to može da se prenese, kod žena se radi i hlamidija i to bi trebalo da bude taj osnovni paket na osnovu kojeg može da se uzima još analiza. Kod nas je to malo poremećeno, zato što i Fond traži gomilu analiza i mi onda imamo sindrom over tretmana, ili over testing, jer je ogroman uticaj industrije i komercijalizacije”, naglašava Milan Milenković.

I Marijana Arizanović kaže da bi procedura prilikom pripreme za vantelesnu oplodnju u Srbiji mogla da bude manje komplikovana. „Vreme je ključni faktor u lečenju neplodnosti, zato komisije treba da budu drugačije koncipirane, kako se ne bi vreme gubilo u čekanju. Morali bismo da radimo na poboljšanju kvaliteta usluga vantelesne oplodnje, kako bi žene sigurno i bez straha ušle u procedure, bez bojazni od otkaza zbog odsustva sa posla radi pripreme i same procedure za vantelesnu oplodnju”, napominje Arizanović.

* Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Medijska podrška borbi za roditeljstvo” koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.