VARADI: Dokazi hrvatske strane nedovoljni

Pravni tim Srbije juče je, četvrtog dana preliminarne rasprave pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po tužbi Hrvatske zbog navodnog genocida za vreme ratnog sukoba devedesetih godina, odgovarao na optužbe i osporavao nadležnost tog suda.
Srpski zastupnici su time završili iznošenje argumenata, a danas završnu reč ima hrvatski pravni tim. Obe strane odluku Suda očekuju na jesen.
Tibor Varadi, glavni pravni zastupnik Srbije, počeo je izlaganje zaključkom da dokazi koje je podnela hrvatska strana ne mogu pobiti srpske argumente da Sud u ovom slučaju nije nadležan i detaljno osporavao dosad iznesene tvrdnje stručnjaka zvaničnog Zagreba. Profesor Varadi je istakao da se ovaj predmet nikako ne može povezivati s bosanskim slučajem u kojem je Sud proglasio nadležnost, a hrvatski pravni zastupnici su ga istakli kao jednu od ključnih teza da bi MSP i u ovom slučaju trebalo da odluči isto.

Neuspela tužba protiv NATO

Kozastupnik Srbije u procesu Vladimir Đerić podsetio je da se Međunarodni sud pravde oglasio nenadležnim za tužbu Beograda protiv zemalja NATO zbog bombardovanja SRJ 1999, uz obrazloženje da SRJ tada nije bila članica UN. Ako bi Sud sada odlučio drugačije, „dao bi Srbiji dva različita odgovora na isto pitanje“ – da li je SRJ 1999. imala pristup Međunarodnom sudu pravde, kao članica UN i potpisnica Konvencije o genocidu ili ne, naglasio je Đerić.

Varadi je naveo da ne poriče povezanost sukoba u BIH i Hrvatskoj kao što su, uostalom, svi sukobi u bivšoj Jugoslaviji povezani. On je podsetio i da se Hrvatska neposredno pre nego što je podnela tužbu protiv SRJ pred ovim sudom oštro protivila njenom kontinuitetu u Ujedinjenim nacijama.
Tvrdnju da je MSP nenadležan za tužbu koju je 1999. Hrvatska podnela protiv tadašnje SRJ zbog navodnog genocida, pravni zastupnici Srbije su dokazivali činjenicom da je sama Hrvatska u to vreme tvrdila da SRJ nije članica UN-a.
– Današnji stav Hrvatske da je Sud nadležan za njenu tužbu u suprotnosti je sa stavom zvaničnog Zagreba između 1992. i 2000. kada je, u svakoj prilici, negirao da je SRJ nasledila članstvo u UN od SFRJ. Insistiranje vlasti Slobodana Miloševića, u istom periodu, da postoji pravni kontinuitet između SFRJ i SRJ i da je SRJ nasledila mesto bivše federacije u svetskoj organizaciji bilo je posledica pogrešnog i tvrdoglavog političkog stava – istakao je Varadi i podsetio da su, posle demokratskih promena 2000, nove vlasti SRJ smesta promenile taj stav i zatražile prijem u UN, te da je u novembru te godine SRJ postala nova članica svetske organizacije.
U osvrtu na tvrdnju Hrvatske da su vlasti SRJ bile umešane u agresiju i genocid u toj zemlji i BIH, Varadi je uzvratio konstatacijom iz jedne presude Haškog tribunala da je i hrvatska vojska učestvovala u ratnim sukobima na teritoriji susedne suverene države BIH.
Napominjući da su i Hrvatska i Srbija znatno unapredile odnose posle ratnih godina, Varadi je postavio pitanje šta bi dobro donela rasprava o suštini hrvatske tužbe ukoliko bi se sud oglasio nadležnim.