Varadijevo nasleđe ili "ničije" javno dobro 1Potpuna nebriga: Vila u Ulici Ive Lole Ribara 13 Foto: M. P.

Napuštena stambena vila iz 1894. godine, danas poznata kao Pinova vila u Zrenjaninu, slika je i prilika kako se građani i društvo odnose prema kulturnim dobrima i privatnoj imovini.

Napuštena, ruinirana i razvaljena stoji kraj prometne gradske magistrale kao znamen svih otužnih vremena, taman da svakog putnika, makar na proputovanju, podseti na to šta čini nemar.

Ni činjenica da je jedan od njenih naslednika u restituciji dr Tibor Varadi, profesor međunarodnog prava u penziji koji je Srbiju branio i odbranio pred Haškim tribunalom, nije pomogla da se višegodišnja agonija sa njenim raspolaganjem i održavanjem završi.

– Sa tom vilom stvari stoje tako da je država vlasnik jednog njenog dela, odnosno sprata, s obzirom da je nakon konfiskacije naslednicima dodeljen deo odštete. Ostatak potražujemo u restituciji, ali to još nije završeno, prokomentarisao je za Danas nedavno dr Tibor Varadi na promociji našeg lista u Zrenjaninu.

Da će se država ozbiljno pozabaviti ovim zdanjem obećano je još 2006. godine. Tada je ministar kulture Dragan Kojadinović rekao, a list Danas preneo, da će se uz pomoć lokalne samouprave založiti za obnovu dva stara zdanja u samom Zrenjaninu – Pinove vile iz 1894. godine i panonske zemljane kuće iz 18. veka, u kojoj je rođen Aleksandar Sandić, književnik i pisar Vuka Karadžića. Prema proceni Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, za obnovu vile tada je trebalo pola miliona evra.

Više od para, uverili smo se nakon ovoliko godina, trebalo je dobre volje. Nije dovoljno što je u katastru zabeležena kao javno dobro, jer to kao da znači da je ničija. I napuštena, ova građevina je lepa. Smeštena je u Ulici Ive Lole Ribara broj 13, a podigao ju je Leon Štajgervald, koji je kuću otuđio dve godine od njenog završetka. NJen drugi vlasnik postaje 1896. godine Ferenc Danijel, u čijem će vlasništvu ostati 23 godine. U tom periodu i još dugo nakon toga biće poznata kao Danijelova vila. Treći vlasnik 1919. godine postaje Marko Bakalič, da bi je tri godine kasnije prodao Prvoj srpskoj zemljoradničkoj banci iz Beograda, koja će je za svoje potrebe koristiti naredne dve godine i zatim je prodati Udruženju trgovaca i industrijalaca Bečkereka.

NJen šesti vlasnik 1928. godine postaje Paja Pin, geometar. Pinovu porodicu 1943. godine iseljavaju Nemci i od tada do konfiskacije vile, 1959. godine, vlasnici se nisu vraćali pod njen krov. Nakon rata, vilu koristi XIV Udarna slovenačka divizija, potom se korisnici smenjuju. Jedno vreme u njoj je bio smešten i tadašnji SUP.

Niz pokušaja prodaje ili zakupa

Posle konfiskacije, zavedene u službenim dokumentima pod datumom 12. 10. 1959. godine, korisnici ove lepe i prostrane vile postaće i zdravstvene službe, najpre Higijenski zavod, da bi ga potom smenio Antituberkulozni zavod, koji se 1991. delimično, a 1993. godine konačno iselio iz vile. Od 1997. godine gradske vlasti pokušavale su da je prodaju ili daju u zakup, poslednji pokušaji i javni oglasi bili su 2001. godine. Interesovanje i pritisci javnosti da se zdanje spasi od propadanja do danas ne prestaju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari