Foto: M.S.Zaječarac Dejan Madić, kamerman i strastveni ribolovac, ima redak hobi. Pravi varalice za ribolov. Za njegov hobi znaju srpski pecaroši, ali i njegovi prijatelji širom sveta. Ribu pecaju na svim meridijanima pomoću Dejanovih varalica.
On je kamerman po profesiji, ali je veliki ljubitelj pecanja. Kako kaže za Danas, hobi mu je izrada varalica, koje se sada koriste u čitavom svetu, od Japana do Australije i Amerike.
Premana njegovim rečima, pravi ih od specijalnog drveta iz Centralne Amerike, koje je izuzetno retko, i u sadašnjoj situaciji, veoma se teško nabavlja.
-„Drvo balza od kojeg pravim varalice je veoma skupo. Jedan kubik ovog drveta košta nekoliko hiljada evra. Specifičnost ovog drveta je to što je najverovatnije najlakše na svetu i slično je stiropru“, objašnjava naš sagovornik.
Kako dodaje, kada bi se to drvo pogledalo kroz mikroskop moglo bi da se vidi da je sastvaljeno od puno cevčica, koje mu daju lakoću. Zbog toga se, kaže, koristi za izradu varalica ili voblera.
„Takođe, u njemu ima puno vazduha, a još jedna njegova specifičnost jeste to što se lako obrađuje. Meko je i da se ne bi oštetilo mora da se zaštiti bojama i lakovima“, ističe Madić.
Ovim hobijem Dejan Madić počeo je da se bavi slučajno, pre nekih 30 godina.
„Sa prijateljem sam bio na Dunavu, na pecanju. Tada ništa nisam znao o varalicama, a on je imao par komada kod sebe. Pokušao sam i ja da pecam varalicom i upecao sam ribu. Odmah sam poželeo da napravim i ja jednu, pošto mi se dopao njen izgled, a i video sam da je dobar mamac za ribu“, kaže on.
Prema njegovim rečima, ubrzo je napravio prvu varalicu, a nakon toga je želeo da usavrši svoj rad, tako da je nastavio sa pravljenjem novih.
„Kada se uporedi ono šta sam radio pre 30 godina, i ovo što radim sada, vidi se ogromna razlika. Dešavalo se da za mesec dana napravim 300 ili 400 varalica“, napominje Madić.
Nekada je imao i radnju, gde ih je prodavao, i one su stizale pecarošima u ruke širom sveta, a danas je to samo njegov hobi.
„Tada sam prodavao varalice, a danas poklanjam starim prijateljima ovde i u svetu ili menjam za opremu za ribolov, pošto obožavam pecanje. Umesto novca za varalice, unapredio sam ribolovački pribor“, objašnjava on za Danas.
Sagovornik Danasa kaže da u Srbiji postoje ljudi koji prave varalice, ali da to uglavnom rade za sebe, dok na ovom nivou izrade, u našoj zemlji, samo njih desetak uspeva da ih napravi.
„Imam prijatelje iz Niša, Čačka i Užica koji slično rade kao i ja. Zanimljivo je da su oni mnogo ranije počeli da se bave izradom varalica, kada mi nismo ni znali šta je to“, kaže on.
Prema njegovim rečima, njihova cena na tržištu zavisi od veličine. One manje, objašnjava naš sagovornik, košrtaju oko pet evra po kiomadu.
„Za neke bi trebalo da se izdvoji i 30 evra. Takođe, cena zavisi i od vremena uloženog u izradu. Proces od crteža, do mementa kada varalica uroni u vodu ne može biti kraći od sedam do devet dana. Prvo se nacrta model, prekopira se crtež na drvo, zatim se testericom iseče, ošmirgla, pa se nakon toga, kada se dobije oblik ribe, izglača. Tada dobija svoj originalni oblik. Potom se ubacuje konstrukcija od žice koja se lepi kvalitetnim lepkom, i na kraju dolazi bojenje“, otkriva nam tajnu izrade naš sagovornik.
Varalice ovog Zaječarca mogu da se koriste i na manjim rekama kao što je Timok, ali i na Dunavu, ali i na rekama širom sveta.
„Varalice koje pravim mogu se koristiti na svim rekama i jezerima, ali nisu za slanu vodu. Nije problem i da napravim za to, ali je potreban drugačiji vid zaštite, kao i drugo drvo iz Afrike koje se zove abaši, pošto su ribe na moru veće i mogu oštetiti ove klasične varalice“, ističe Dejan Madić.
Sagovornik danasa kaže da je u poslednje vreme u problemu sa vremenom i slabije ide na pecanje, ali njegove varalice ribolovci mogu koristiti za pecanje klena, pastrmke, soma, šarana, smuđa i drugih riba, pošto nema kraja sveta, gde neko nije dobio varalicu iz Zaječara, od Japana pa do Australije.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
