Varheji: Nova metodologija može da ubrza pregovore, ali Srbija još ima puno posla

Komesar za proširanje EU Oliver Varheji rekao je na onlajn panelu, u organizaciji holandskog Instituta za međunarodne odnose Klingendel i ambasade Srbije u Holandiji, da nova metodologija počiva na četiri načela, i to na kredibilitetu, jačem političkom upravljanju i usmeravanju procesa, dinamizmu i predvidljivosti.

Prema njegovim rečima, kredibilitet se sastoji u otklanjanju strukturnih slabosti i reformama u oblati osnovnih vrednosti, političko usmeravanje podrazumeva rad na nivou međuvladinih konferencija, dinamizam se može postići organizacijom pregovaračkih poglavlja po klasterima, a predvidljivost znači da EU jasno stavi do znanja šta očekuje, a zauzvrat ispuni svoj deo obaveza.

Varheji je ocenio da je Srbija sprovela izvesne „solidne reforme“ povezane sa putem u EU, dodajući da je vlada u Beogradu izrazila snažnu privrženost evropskom putu i da taj zamajac treba i „iskoristiti“.

On je naveo da su neki od ključnih poteza pokretanje međustranačkog dijaloga u srpskom parlamentu, promena ustava u oblasti pravosuđa, medijska strategija i radna grupu za njenu impelementaciju, kao i da su u ekonomiji sprovedene brojne strukturne reforme, čiji je rezultat i otpornost koju je srpska privreda pokazala u pandemiji.

Dodao je, međutim, da je potrebno raditi na unapređenju poslovnog okruženja, efikasnijoj administraciji, transparentnosti javnih investicija, primeni postojećih zakona, borbi protiv korupcije i na vladavini prava, a da je osnovni prioritet EU da se svi ti koraci pretvore u vidljive rezultate na terenu.

Na pitanje o sve većem otporu građana u EU prema proširenju, Varheji je odgovorio da je potrebno pridobiti njihovo poverenje, a da se to može samo kroz napredak u zemljama kandidatima, na primer kroz obračun sa organizovanim kriminalom i unapređenje rada njihovih vlasti.

Drugi korak za prevazilaženje tog podozrenja i pridobijanje naklonosti javnosti je, prema rečima evropskog komesara, postepeno smanjivanje razlika kako bi zemlje Zapadnog Balkana u društvenoj i ekonomskoj realnosti postale sve sličnije i sve bliže državama EU.

Ministarka ze evropske integracije Jadranka Joksimović ponovila je da je Srbija privržena evrointegracijama, ali i ocenila da se u samoj Uniji promenio stav prema proširenju i da su Srbiji nametnuti teži uslovi na putu u EU, nego drugim kandidatima.

Ona je rekla da je sama bila svedok kako se u EU menjala interpretacija značenja i uloge politike proširenja, i kako je od nečeg što je smatrano uspešnom politikom Brisela, postala manje popularna.

Prema njenim rečima, Srbija je prihvatila novu metodologiju proširenja EU ne znajući ni kako će ona izgledati, ni koji je njen sadržaj ili način primene, što samo pokazuje veliku meru poverenja koju je Beograd imao u dobre namere Brisela.

Ocenila je, međutim, da se Beogradu postavljaju kriterijumi koji su daleko stroži nego za druge zemlje kandidate, i to posebno kada je reč o poglavljima 23. i 24.  koja se odnose na pravosuđe, osnovna prava, slobodu i bezbednost.

Za Srbiju se, ocenila je Joksimović, postavljaju i posebni kriterijumi vezani za pomirenje i regionalnu saradnju, a posebno za dijalog sa Kosovom, što je, kako je rekla, za Beograd veoma političko i delikatno pitanje.

To je, prema njenoj oceni, i pitanje koje kod mnogih građana Srbije izaziva otpor prema EU, pošto ulazak u Uniju povezuju sa priznavanjem nezavisnosti  Kosova, što „nije pozicija“ Beograda.

Ocenivši da je političko vođenje i usmeravanja pregovaračkog procesa najvažniji instrument nove metodologije, Joksimović je izrazila nadu da će to omogućiti  intenzivan dijalog sa EU i dinamičniji pristup koji bi dozvolio otvaranje nekoliko poglavlja iz istog klastera.

Joksimović rekla da bi kroz novi format međuvladinih konferencija i sve strane u pregovorima imale bolji uvid u proces i mogle otvoreno i prijateljski da iznesu svoje probleme i izazove.

Lise Gregoar, direktorka za EU u holandskom ministarstvu spoljnih poslova, ponovila je da njena zemlja podržava evropsku budućnost Srbije i takođe ocenila da nova metodologija proširenja nudi priliku da zemlje kandidati ubrzaju taj proces, ali je naglasila da evrointegracija pre svega znači usvajanje sistema vrednosti EU i izgradnje vladavne prava.

Prema njenim rečima, biti deo porodice vrednosti i vladavine prava nije apstraktna stvar i EU mora biti veoma jasna šta to znači i koja su njena očekivanja.

Samo kroz vladavinu prava EU može da funkcioniše i samo kroz tu perspektivu gledamo i proširenje, naglasila je Gregoar, dodajući da proces reformi u oblasti vladavine prava nije jednostavan, ali da je „veoma važno šta se radi sa sugestijama i kako se one sprovode“.

Gregoar je ocenila da postoje neki obećavajući koraci u reformskom procesu u Srbiji, ali da je potrebno još rada u oblasti osnovnih vrednosti, na vladavini prava, slobodi medija i borbi protiv kriminala. Što se tiče Holandije, jesmo strogi ali i pravedni, i zalažemo se za proces koji će biti povezan sa zaslugama, rekla je Gregoar.