Varnice i fascinacije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ne poznajem tako blisko druga, po partiskoj liniji, Koču Popovića. Dok po Duhu Koča je Sam Bog, jer Boga nema van čoveka. Ko do sada nije primetio duhovnu razliku između Tita i Koče, neka pogleda film sa putovnja po svetu sa brodom “Galeb”, kada je prvi pratilac Tita bio Koča. A po mom ubeđenju Josip Broz je bio pratilac Koče Popovića. Nije za čuđenje. Dok se Koča družio u Parizu u najvišem Duhovnom kruga, pa preko Građanskog rata u Španiji započeo Revoluciju na Balkanu, Josip Broz se iskobeljao iz političkog podzemlja Istočne Evrope.
   Znači, odlomak koji prilažem iz moje knjige “Jevanđelje po istini” je iz prvog dela nasliovljenog “Duhovno stanje vremena”, sačinjeno je po sili intuicije kaja koristi preko 90%o memorije našeg uma, a nasleđen mi od oca anafalbate. Otac je završio taj osnovni kurs opismenjavanja ubrzo posle Kočine Revolucije (1941-19445) samo zato da bi mogao da dobije zvanje VKR (Visoko kvalifikovani rudar), a da nikada nikakvom prilikom do svoje smrti nije izgovoro ime Tito.
   Evo tog odlomka:”…Josip Broz Tito je dobro proučio Bibliju. Tako je sebi obezbedio ulogu Mojsija iz Starog zaveta. Samo se čuvao da ga ne ubije neki pripadnik njegovog naroda, kao što je Mojsija ubio Jevrejin. Oboženim ljudima je obezbedio da dožive sudbinu Svetog Jovana i Isusa Hrista. Navešću obožene primere izvođača socijalističke revolucije tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Ima ih mnogo, no spomenuću samo stradalu braću Ribar i preživelog legendarnog komandanta tokom revolucije, a u miru čuvenog ministra inostranih poslova SFRJ – Koču Popovića i dr Blagoja Neškovića. Da komunisti sa odbacivanjem Crkve nisu negirali preteče komunista Jovana Krstitelja i Isusa Hrista, onda bi bila slavljena božanstvena ljubav između Lole i Slobode, kakva je bila ljubav između Isusa i Marije. Braća Ribar su bila iz dobrostojeće porodice, dok je Koča studirao i jedno vreme živeo u Parizu. Ideje revolucije kompromitovali su i izdali ljudi niže svesti, a takva je većina iz siromašnih porodica. Baš kao i hrišćanstvo. Izdali su ga oni koji su bili željni bogatstva i moći, a to su mogli da im pruže samo vladari, odnosno država. Poznata je Lenjinova rugalica o „nazoviboljševicima“: „Od njih stotinu, devedeset su nitkovi, devetorica su kreteni, a boljševik je samo jedan…”
   “…Najubedljiviji i najtragičniji primer koji je bio sušta suprotnost i po poreklu, a time i po karakteru, u odnosu na obožene revolucionare je Josip Broz Tito. Imajući visok mentalni kapacitet, mogao je da razlikuje prave informacije i vrednosti, a da ih upotrebi prema želji svoga Ega (Đavola). Služio se nasleđenim instinktom za preživljavanje u najtežim okolnostima a nasleđena lukavost i brutalnost omogućile su mu da se nemilosrdno obračunava ne samo sa političkim protivnicima, već i sa protivnicima apsolutne vlasti. Lukavošću i licemerstvom uspešno se ulagivao demosu. Koča Popović je bio jedan od konkurenata, kako ga je Tito doživljavao, a koji je uspeo da preživi smrtno opasan zadatak, dobijen tokom rata, zahvaljujući svojoj inteligenciji, karakteru i uvežbanosti svoga tela. On je mogao da preživi sa svojom tek formiranom Prvom proleterskom brigadom zarobljen u polarnoj zimi na planini Igman, kada su mnogi partizani stradali.
   Tito je lukavo je izabrao mlađane Aleksandra Rankovića i Slobodana Penezića da ga čuvaju i da odrađuju prljave poslove, sve dok nisu sazreli, a tada ih je sklonio – jedan je izbačen iz politike, a drugi poginuo u saobraćajnom udesu.
   Milovan Đilas kao vrlo talentovan i ambiciozan, ponekad naivan, kada je shvatio karakter, cilj i način postupanja Josipa Broza, usprotivio mu se. Nije likvidiran, već je zatvoren, zato što su na vreme čuli za njega intelektualci na Zapadu, pa su vršili pritisak na svoje državnike da upozore Tita. Tako je produhovljeni Milovan Đilas sačuvao glavu od Josipa Broza, čoveka đavolske svesti.
   No, ubrzo se pojavio još jedan Srbin, Marko Nikezić, sa krvnom i duhovnom vezom iz Francuske. Njegova majka je bila Francuskinja. U isto vreme, kraj šezdesetih i početak sedamdesetih, vreme „bogojavljanja“, u svim republikama i pokrajinama izabrani su najbolji, tj. oboženi kadrovi, pa su se uspešno dogovarali i sarađivali, a da za to ne pitaju vrhovnog poglavara tadašnje SFRJ Josipa Broza Tita…”
   “…Neki ljudi, duhom mali i najgoreg karaktera, obezbeđivali su Titu sigurnost njegovog najvišeg položaja. Ne bih da spominjem nijedno ime, jer su isti obezbedili krajem osamdesetih i devedesetih godina da odlučuju najgori ljudi, neki i psihijatrijski sumnjivi, ne samo sociopsihološki problematični, i stvore uslove za ubijanje i razaranje sopstvene države. Eno ih neki su živi i palacaju svojim zmijskim jezicima za šta su dobro nagrađeni, jer su na platnom spisku u najvišim državnim institucijama.
   Još uvek se krije pravi krivac za raspad SFRJ. No, neki dobro obrazovan i mudar istoričar uskoro će da zapiše: Josip Broz Tito, oslanjajući se na Dobre LJude, stvoriti na svoje ime veličanstvono delo – SFRJ sa najvišim političkim ugledom u svetu. A da zbog svog demonskog karaktera (Boga i Demona nema van čoveka), a oslajanjući se na ljudska ništavilla isto Delo da završi u krvi i ognju. Demon ili Sotona rade tako što poruče: “Posle Mene Možete i u Pakao!”.Lukavi Tito bi dodao: ”Ako ste

   1. Lukavi Tito bi dodao: ”Ako ste budale”