Poljska želi da se u budućoj deklaraciji povodom obeležavanja 50. godišnjice EU pomene „mračna“ strana nedavne evropske istorije, kao što su komunizam i balkanski ratovi. „Obeležavanje 50. godišnjice ne bi trebalo da bude proslava starih članica Unije. Ona treba da uključi i naš deo Evrope, kao paralelan proces dešavanja posle Drugog svetskog rata“, rekao je vodeći varšavski pregovarač povodom rođendanske deklaracije Marek Čičoki.

Poljska želi da se u budućoj deklaraciji povodom obeležavanja 50. godišnjice EU pomene „mračna“ strana nedavne evropske istorije, kao što su komunizam i balkanski ratovi. „Obeležavanje 50. godišnjice ne bi trebalo da bude proslava starih članica Unije. Ona treba da uključi i naš deo Evrope, kao paralelan proces dešavanja posle Drugog svetskog rata“, rekao je vodeći varšavski pregovarač povodom rođendanske deklaracije Marek Čičoki.
„U deklaraciji treba pomenuti i mračno zaveštanje evropske politike. Tokom velikog uspeha prilikom proširenja Unije 1990-ih mi smo kao paralelu tome imali ozbiljan rat na Balkanu“, dodao je on objašnjavajući da Nemačka, kao zemlja koja predsedava EU, ima „odgovornost“ da pomene ova teška pitanja. Deklaraciju će, na engleskom jeziku, formulisati zvaničnik nemačke kancelarke Angele Merkel. Dokument će sadržati tri dela, odnosno deo o istoriji, vrednostima i budućnosti EU.
Poljski pregovarač je objasnio da ona treba da bude sastavljena jednostavnim jezikom, kao i da ne bi trebala da bude duža od tri stranice. „Mračni“ događaji bi trebalo da se nađu u delu koji govori o istorijatu Unije, zajedno sa „uspesima“ osnivanja jedinstvenog tržišta. Čičoki je upozorio da samo vrednosti „univerzalnog karaktera“, kao što su ljudska prava i vladavina zakona, treba da uđu u deklaraciju. On je predložio „otvorenost“ kao ključnu vrednost, termin koji treba shvatiti kao otvorenost za buduća proširenja, ali i u širem smislu kao otvorenost za uticaj drugih kultura, uključujući islam, za imigracije i ostale aspekte globalizacije.
Dokument bi trebalo da predstavi Evropu kao instituciji koja obezbeđuje sigurnost zemljama članicama, kako po pitanju energetske bezbednosti, tako i u vojnom smislu. Varšava je, inače, samo nekoliko dana daleko od potpisivanja sporazuma sa SAD povodom izgradnje baza antiraketnog štita u Poljskoj, projekat koji umnogome podseća na period Hladnog rata.
Čičoki je izjavio da ozbiljni pregovori povodom ustava EU neće početi pre završetka predsedničkih izbora u Francuskoj koji će biti održani u aprilu i maju, dodajući da je još rano da Varšava objašnjava s kojim se predlozima ne slaže. Ali, on je insistirao da će Varšava odbaciti svaki dokument koji bi očuvao trenutni predlog o novom sistemu glasanja u EU koji glasove zemalja članica mnogo jače vezuje za broj stanovništva, što Nemačkoj daje veću moć da progura projekte EU s kojima se Poljska ne slaže. „U Poljskoj postoji široki politički konsenzus da ovaj dupli većinski sistem u trenutnom nacrtu ustava nije prihvatljiv“, objasnio je Čičoki.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari