Vasić: Dečiji brakovi nisu romska tradicija nego su problem siromaštva i isključenosti

– Kada govorimo o tome dokle smo sitgli u ostvarivanju osnovnih ljudskih prava, lična dokumenta nam više nisu problem zahvaljujući pre svega radu zdravstvenih medijatorski, ali ostali su drugi problemi. Romi žive u nehigijenskim naseljima u kojima nema struje i vode, naselja su nelegalna i zbog toga nemaju tu mogućnost da se priključe na vodovnodnu i kanalizacionu mrežu, problem diskriminacije prisutan, problem prilikom zapošljavanja, takođe tu je i govor mržnje – ističe ona.

Govoreći o položaju žena romske nacionalnosti u Srbiji, Vasić kaže da su nažalost višestruko diskriminisane.

– Njihov životni vek je skraćen, one u proseku žive 48 godina, imaju problem sa zdravljem, sa dečijim ranim brakovima i to jeste jedan problem koji se rešava dugi niz godina, i mislim da će još dugi niz godina proći dok se ovaj prblem ne reši i iskreno se. Nadam da će položaj Romkinja uskoro biti poboljšan zato što imamo mlade obrazovane Romkinje koje žele da rade, koje se izjašnjavaju kao Romkinje i koje hoće da pomognu svojoj zajednici u radu – ocenjuje Slavica Vasić.

Pre punoletstva uda se čak 56 odsto Romkinja, pre 15 godine 16 odsto devojčica. Postoji saglasnost i države i stručne javnosti da dečije brakove treba iskoreniti, a Vasić ističe da dečiji brakovi nisu romska tradicija nego su problem siromaštva i isključenosti.

– Ono što je potrebno uraditi jeste izmena zakonodavnog okvira, treba da promenimo Porodični zakon i da se granica pomeri sa 16 na 18 godina jer do 18 godina je dete, zatim treba izmeniti Krivični zakonik da bismo sankcionisali počinioce ovog krivičnog dela jer to jeste krivično delo i treba izmeniti Zakon o nasilju u porodici. Takođe treba raditi na lokalu i ceo sistem treba da radi na rešavanju ove problematike na taj način što će se formirati lokalni timovi koji će se baviti prevencijom dečijih brakova – navodi Vasić i dodaje da u timove treba da budu uključeni škola, centri za socijalni rad, policija, tužilaštvo, romske rganizacije, ne samo ženske.

Ona ističe da nije tačno da Romi i Romkinje ne žele da rade, ali da su kod nas diskriminisani prilikom zapošljavanja.

– Vidimo kakva je situacija u inostranstvu, da većina Roma tamo radi i to je taj primer da ovde imamo veliki problem sa diskriminacijom prilikom zapošljavanja, sa raznim govorima mržnje kada se Romi pojave da dođu da nađu posao, da traže posao, ali nije tačno da ne žele da rade. Naši programi pokazuju da većina Romkinja koja je završila obuke ili radi formlano ili je samozaposlena, ali imamo brojku od oko 150 Romkinja koje su formlano zaposlene – zaključuje Vasić.