Vasilić: Država ne čini dovoljno u borbi protiv korupcije

Vasilić je u svom autorskom tekstu objavljenom na sajtu Saveta za borbu protiv korupcije, navela da je korupcija je reč koju upotrebljavaju političari kada se bore za vlast, novinari kada istražuju da li postoji korupcija i kako se institucije bore protiv korupcije i građani kada se sudare sa institucijama koje rade po nalozima vlasti, a ne po pravu i pravdi, ali svi oni pokazuju suštinsku nepoznanicu šta je korupcija i kako se vodi borba protiv sistemske korupcije.

Na prvo pitanje ne može se odgovoriti kratkom i jasnom definicijom jer takve definicije nema, zato se na to pitanje mora odgovariti opisno. Korupcija je svaka zloupotreba položaja od strane državnih službenika ili drugih lica bliskih vlasti koji svoju moć izvode iz vršenja javnih funkcija ili iz stečenog uticaja na vlast i tu moć koriste za sticanje ličnih materijalnih ili nematerijalnih koristi.

Reč korupcija je latinskog porekla corruptio što znači izopačenost, pokvarenost, potkupljivost, ali u doslovnom prevodu ova latinska reč znači „slamanje“ i taj prevod je najadekvatniji za naše stanje morala, politike, ekonomije, demokratije i vladavine prava. Kod nas korupcija „slama” državu, jer država u kojoj nema vladavine prava predstavlja „zarobljenu državu “. U korupciji uvek učestvuje izvršna i zakonodavna vlast preko dva ili više lica iz vlasti ili lica koja su bliska vlasti bilo po porodičnim, prijateljskim ili novačnim vezama na jednoj strani i na drugoj strani su lica koja uz pomoć navedenih veza ostvaruju neke privilegije, koje ne bi ostvarili da tih veza nije bilo i to je uvek na štetu drugih građana, kaže Vasilić.

Kako je navela, iz opisa korupcije jasno proizilazi da se korupcija ne može izmestiti iz sistema vlasti, ne može se posmatrati izvan sistema u kome živimo, jer u korpuciji često učestvuju „ljudi iz vlasti“ ili drugi moćnici koji na osnovu zakona, ali i bez zakona imaju sve privilegije da upravljaju državom, enormnim bogatstvima zemlje i da odlučuju o pravimа, obavezama i životu građana . Prema tome, korupcija je ekonomska, društvena i moralna pojava koja u sebi sadrži podmitljivost, potkupljivost, pokvarenost, pranje novca, poklanjanje ili korišćenje javne svojine i sve to na štetu građana.

Ona je ukazala da svaka borba protiv korupcije je borba protiv sistema vlasti kojoj je omogućena zakonima, ali i bez zakona, enormna korupcija državnih službenika i drugih moćnika bliskih vlasti po raznim osnovama, koji iz svojih ovlašćenja izvlače neposredno lične koristi ili posredne koristi za druge, bez ikakve odgovornosti, kontrole i sankcija.

Uspešna borba protiv korupcije može se voditi samo ako se pre svega vodi borba za zakone koji se neće donositi po hitnoj preceduri bez javne stručne rasprave, koji neće biti prepisani nego će pratiti vreme, stanje i duh našeg društva, koji će imati propisana prava, ali i obaveze, kontrolu, odgovornosti i sankcije, odnosno antikorupcijske odredbe. Uspešna borba protiv korucije je borba za oporavak i jačanje instutucija, kako privrednih tako i državnih i političkih, koje neće zavisiti od volje i naloga malog kruga lica iz vlasti. Najvažnije je stvarati i ojačavati nezavisnost pravosudnih institucija, jer bez nezavisnog, uspešeno orgnizovanog i stručnog i kvalitetnog pravosuđa nema ni borbe protiv korupcije. Prema tome, borba protiv korupcije predstavlja jačanje sistema stručne javnosti u donošenju zakona, smanjenje uloge vlasti u svim segmentima društva uz povećanje kontrole rada svih državnih i političkih institucija, smanjenje diskrecionih ovlašćenja i obavezno „polaganje računa“ javnih službenika o svom radu, sprečavanje svakog sukoba interesa između obavljanja različitih funkcija u državi kao i sukoba privatnih interesa u odnosu na javne interese uz jasne podatke o imovini lica koja se nalaze na funkcijama na kojima se odlučuje o raspolaganju javnom svojinom. U borbi protiv sistemske korupcije neiohodna je potpuna transparentnost rada svih držanih organa i svih ugovora, naročito onih u kojim se raspolaže javnom svojinom.

Kako godinama unazad novinari postavljaju pitanje Savetu kao jednoj od ozbiljnih institucija da li je doslo do pomaka u borbi protiv korupcije, na žalost, odgovor Saveta je uvek isti: vidljivog pomaka u borbi protiv korupcije nema jer država ne preduzima dovoljne mere da dođe do promene u sistemu u kojem je korpupcija duboko ukorenjena.

„Korupcija ugrožava vladavinu prava, principe demokratije i prava čoveka, sistem dobrog upravljanja, jednakosti i socijalne pravde, ravnopravne konkurencije; ometa ekonomski razvoj i samim tim dovodi u opasnost stabilnost demokratskih institucija i osnovnih moralnih načela društva.” (Krivično-pravna konvencija o korupciji, Preambula, Savjet Evrope, 1999. godina)