Vrhovni komandant najmoćnije sile sveta rekao je u protekla 24 sata sve što je imalo da se kaže, a njegovi potčinjeni preduzeli su u međuvremenu sve potrebne mere da se na „odgovarajući način“ uzvrati na „najnoviji u nizu ratnih izazova iz Pjongjanga“. Konkretno: nuklearni nosač aviona „Džordž Vašington“ (sa flotilom od pola tuceta pratećeg brodovlja) zaputio se preko Pacifika ka Južnom kineskom moru, na domak jedne i druge Koreje – u područje koje se ovih dana ponovo pretvorilo u zonu njihove nove, možda dosad najozbiljnije vojne konfrontacije.
Obama je u utorak uveče poslao javna uveravanja Seulu da će se Amerika postaviti „rame uz rame“ s Južnom Korejom pred ovim najnovijim izazovom sa severa, a u skladu sa tom porukom u Vašingtonu se prešlo sa reči na dela. U Pentagonu je saopšteno da je – zbog novonastalih okolnosti promenjena ranija odluka o odustajanju od zajedničkih manevara u tom području sa južnokorejskom mornaricom. – To su bili ranije planirani manevri, odbrambene prirode, kojima će se demonstrirati snaga našeg savezništva i čvrsta opredeljenost za očuvanje regionalne stabilnosti – rečeno je tim povodom u saopštenju američke pacifičke komande, uz najavu preduzimanja i ostalih mera „zavisno od daljeg razvoja ove krizne situacije“.
Dve zemlje imale su istovetne manevre, u istom području, jula ove godine, posle severnokorejskog potapanja jednog južnokorejskog vojnog plovila (poginula 42 mornara). Vlasti u Pjongjangu furiozno su reagovale na to „američko dolivanje ulja na vatru“, ali se na tom protestu sve tad i završilo. SAD su, sa svoje strane, predupredile sličnu propagandnu ofanzivu slanjem u Peking specijalnog predsednikovog izaslanika Stivena Bosvorta, koji je, odmah po sletanju, zatražio podršku Kine i međunarodne zajednice u osudi „oružanih provokacija i izbegavanja međunarodnih obaveza u denuklearizaciji“.
Širokoj međunarodnoj osudi artiljerijskog napada Severne Koreje pridružio se odmah, u Njujorku, i generalni sekretar UN Ban Ki Mun, najavljujući inicijativu da se povodom ovog incidenta oglase zajedničkom rezolucijom u Savetu bezbednosti SAD, Kina i Rusija. U Stejt departmentu se tim povodom ukazuje na „ključnu ulogu“ koju bi odigrao Peking uključivanjem u tu operaciju, ali sve to uz diskretnu napomenu predstavnika za štampu Kraulija da se „možda sad došlo u situaciju kad ni Kina ne može više da baš sve diktira Pjongjangu“.
Inače, u kanonadi ovdašnjih zvaničnih i medijskih osuda „najnovije opasne provokacije Severne Koreje“, začuo se u sredu i disonantni glas bivšeg predsednika Džimija Kartera, vrsnog poznavaoca i čestog gosta u tom turbulentnom području Dalekog istoka. U napisu za vašingtonski Post (pod indikativnim naslovom „Saslušajmo i Severnu Koreju“) on je posebno ukazao na potencijalnu opasnost od crno-belog gledanja na međukorejske konfrontacije – apelujući na Obaminu administraciju da svojim diplomatskim umećem spreči „katastrofalnu konfrontaciju“.
Podsećajući na dugogodišnja nastojanja Pjongjanga da se u direktnim pregovorima sa SAD reše svi problemi podeljenog poluostrva, Karter u tom tekstu konstatuje sledeće – Severna Koreja je u više navrata stavila do znanja da je u neposrednim pregovorima sa SAD spremna na sporazum kojim bi okončala svoje nuklearne programe, stavila ih pod kontrolu međunarodnih inspektora i prihvatila trajni mirovni ugovor kojim bi se zamenio sadašnji „privremeni“ sporazum o prekidu vatre, iz 1953. godine. Trebalo bi da razmotrimo odgovor na tu ponudu. Jer, u protivnom, za Severnokorejce ostaje nesrećna alternativa da preduzmu svaku akciju koju smatraju neophodnom da bi se odbranili od onoga što ih najviše plaši – vojnog napada, podržanog od Amerike, s ciljem da se promeni njihov politički sistem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
