Vašington preuveličao tehničke moći Pjongjanga

Bušova administracija odstupila je od svojih dugo zastupanih tvrdnji da se Severna Koreja aktivno bavi tajnim programom za obogaćivanje urana, što je dovelo do toga da neki stručnjaci veruju da su prvobitne procene američkih obaveštajnih službi koje su dovele do krize povodom nuklearnih ambicija Pjongjanga možda bile pogrešne.
Šef obaveštajne službe za Severnu Koreju Džozef Detrani rekao je Kongresu da u isto vreme postoji „visoko uverenje“ da je Severna Koreja savladala materijale koji bi mogli da budu iskorišćeni za proizvodnju uranskog programa visokog nivoa, ali i „malo uverenje“ da takav program zaista i postoji. U međuvremenu, pomoćnik američkog državnog sekretara Kristofer Hil, ujedno i pregovarač SAD za Severnu Koreju, izjavio je da nije poznato da li je Severna Koreja ikada ovladala proizvodnim tehnikama neophodnim za takav program.
Kada je u oktobru prošle godine Severna Koreja testirala svoj prvi nuklearni uređaj bilo je to rezultat decenijskog rada da se napravi oružje od plutonijuma. Već gotovo pet godina Bušova administracija, na osnovu obaveštajnih procena, optuživala je Severnu Koreju da se tajno bavi nuklearnim aktivnostima, paralelno s pravljenjem bombe uz obogaćeni uranijum. Te optužbe, prvi put objavljene u jesen 2002, rezultirale su prekidom ionako zategnutih odnosa između dve zemlje: SAD su ukinule snabdevanje naftom, dok je Severna Koreja odgovorila proterivanjem međunarodnih inspektora, daljim razvojem plutonijumskog arsenala i, konačno, proizvodnjom prve plutonijumske bombe.
Ali sada američki obaveštajni zvaničnici javno su ublažili svoje stavove priznajući sumnje povodom toga koliki je progres zaista načinjen u procesu obogaćivanja urana. Takođe, izražene su sumnje i povodom odluke Bušove administracije da se suprotstavi Severnoj Koreji 2002. Sve ovo pojačalo je sumnje u sposobnost obaveštajnih agencija da raspoznaju tačan status stranih programa o naoružanju.
Prvobitna procena o nuklearnim aktivnostima Severne Koreje usledila je u istom periodu kada je Bušova administracija izgradila svoj slučaj povodom iračkog programa o nekonvencionalnom naoružanju za koji se ispostavilo da je zasnovan na pogrešnim informacijama. I nove procene povodom Severne Koreje usledile su usred debate povodom iranskog oružja.
Dvojica zvaničnika administracije koji su želeli da ostanu anonimni nagovestili su da je administracija imala iste sumnje i 2002. kao i danas. Pregovaračka strategija za postizanje dogovora sa Severnom Korejom mogla je da bude drugačija, dok bi akcije koje su dovele do nuklearnog testa u oktobru mogle da se izbegnu.