Vasović (VKS): Zaštita žrtava krivičnih dela zakonski uređena, ali treba da se primeni u praksi

Vasović je na konferenciji „Žrtva krivičnog dela i krivičnopravni instrumenti zaštite“ istakla da je, iz ugla sudskog postupka, pažnja u većini slučajeva i dalje usmerena na kažnjavanje počinilaca krivičnih dela, dok žrtva ili oštećeni ima sporednu ulogu u postupku.

Ona je skrenula je pažnju i na ulogu medija u problematici tretmana žrtava zločina.

„Primetno je da su žrtve, pored svega što ih muči, često izložene dodatnom stresu izazvanom neprofesionalnim odnosom novinara i radoznale javnosti, što zna da traje veoma dugo“, ocenila je Vasović i pozvala učesnike konferencije da toj problematici posvete pažnju tokom rada, tražeći instrumente za zaštitu žrtava zločina.

Zamenica Republičkog javnog tužioca Jasmina Kiurski rekla je da u domaćem zakonodavstvu pravo žrtava na učešće u krivičnom postupku nije uređeno u skladu sa evropskom Direktivom koja reguliše tu oblast, dok se u isto vreme detaljno regulišu prava okrivljenog.

„Mislim da Srbiji predstoje neophodne i nužne izmene procesnog zakonodavstva u pogledu unapređenja prava žrtava, u skladu sa evropskim zakonodavstvom i međunarodnim standardima“, rekla je Kiurski i napomenula da zakonodavac ne definiše pojam žrtve, već se isključivo bavi definisanjem procesnih ovlašćenja oštećenog.

Ona je na regionalnoj konferenciji u organizaciji Misije OEBS u Srbiji uz podršku Evropske unije podsetila i da u našem pravnom sistemu postoji 10 mera zaštite koje se mogu izreći u korist žrtava, i to kada je reč o porodičnom nasilju i krivičnih dela izvršenih zbog mržnje.

Pomoćnik ministarke pravde Branislav Stojanović istakao je da je ostvarivanje prava žrtava i svedoka u postupcima jedan od prioriteta Ministarstva pravde.

„Definisani su jasni strateški okviri za naredne korake, a koji će se, između ostalog, odnositi i na ono najvažnije – uspostavljanje Nacionalne mreže službi za podršku žrtvama i svedocima“, rekao je Stojanović.

Dodao je i da, u skladu sa Akcionim planom za Poglavlje 23 u okviru evrointegracija, predstoje izmene Zakona o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika, kao i Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela, i dodao da su u maju već osnovane Radne grupe koje će raditi na izmenama i dopunama tih propisa.

Sekretar Upravnog odbora Advokatske komore Srbije Biljana Bjeletić ocenila je, međutim, da je nesporno da treba poboljšati položaj žrtve odnosno oštećenog u sudskom postupku, ali ne tako što će se umanjivati dostignut nivo prava okrivljenog.

„Položaj oštećenog devastiran je odredbom koja kaže da može preuzeti krivično gonjenje samo nakon potvrđivanja optužnice, a do tog trenutka ima samo prvo prigovora“, upozorila je Bjeletić i navela da treba razmišljati u pravcu uvođenja instituta preuzimanja krivičnog gonjenja već u fazi istrage.

Bjeletić je ocenila i da prava koja bi trebalo da ima žrtva ne mogu pripasti i svedoku, čiji je položaj, prema njenom mišljenju, dovoljno regulisan domaćim propisima.

Zamenica šefa Misije OEBS u Srbiji Sara Gruen poručila je da su žrtve krivičnih dela po definiciji u stanju fizičke i emocionalne patnje, i da je za njih suđenje izazov.

„Zato je veoma važan prvi korak – da ih uvedemo u centar krivičnog procesa i da im pružimo podršku kroz odgovarajuće službe pre, tokom i posle postupka, da ih tretiramo uz dostojanstvo i poštovanje, kako bi se što pre oporavile“, izjavila je Gruen.

Predstavnica Delegacije EU u Srbiji Leoneta Pajer skrenula je pažnju na to da 15 odsto građana EU svake godine bude žrtva nekog krivičnog dela, što je razlog za stalno prilagođavanje evropske regulative.

„Minimum standarda koji se zahteva je da pravni sistem zemlje baziran na pravima žrtve“, naglasila je Pajer i ukazala na pitanje besplatne pravne pomoći u Srbiji.

„Potreban je funkcionalniji sistem u oblasti besplatne pravne pomoći – ima pozitivnih pomaka, ali se sa nekim aspektima kasni“, upozorila je Pajer i poručila da je poznato da je to kompleksna oblast koja zahteva puno novca, ali da EU podstiče Srbiju da posveti više pažnje toj oblasti, uključujući i kompenzaciju žrtvama krivičnih dela.