Vatrogasci sami svoji majstori

Poslednjih dana najuposleniji u celoj Srbiji bili su vatrogasci koji danonoćno vode bitku s vatrom pokušavajući da ugase velike požare širom Srbije. Na Staroj planini je, čini se, najžešća borba, a vatru gase vatrogasci sa svih strana. Na prvi poziv za pomoć u ljudstvu i tehnici, upućen još 21. jula u ponoć, sremski vatrogasci, ili preciznije pripadnici Odseka za zaštitu i spasavanje, samo sat kasnije krenuli su s dva vozila na Staru planinu.
– U našem poslu najvažnije je stići na vreme. Zbog toga nam je i svaki sekund dragocen, jer od tog vremenskog intervala umnogome zavisi ishod našeg posla – objašnjava Steva Pejić, prvi čovek Odseka u Sremskoj Mitrovici. Mada je ovaj odsek zadužen i odgovoran za zaštitu od požara i svih drugih vrsta zaštite za prostor Sremskog okruga, pripadnici vatrogasne spasilačke jedinice kojih u Sremu ima šest u sastavu vatrogasno-spasilačkog bataljona idu i na druge terene kada kolegama ustreba pomoć. Kada smo ih posetili upravo su im javili da ponovo gori Deliblatska peščara i da će im u borbi s vatrom najverovatnije biti potrebna i sremačka logistika. Mitrovčani su odmah prionuli na preraspodelu ljudi i tehnike, jer i u Sremu „vatreni momci“ proteklih dana imaju pune ruke posla. Tako su, primera radi, samo jedne večeri imali devet dojava na različitim lokacijama u regionu, a iste noći i Šapčani su tražili pomoć i, na sreću, sve je uspešno savladano.

Kvalitetna oprema – pola posla

– Situacija može da bude kritična kod akcidenta s opasnim materijama koje često putuju ovom teritorijom i mi tu priskačemo u pomoć koliko možemo, jer tek tu tehnička opremljenosti nije zadovoljavajuća. Imali smo lane situaciju kada je u Rumi iscurelo 42 tone amonijaka, pa curenje TNG (tečni naftni gas), tako da se stvorila eksplozivna koncentracija i falila je samo jedna varnica da sve ode u vazduh – priča iskusni vatrogasac Vladimir Plemić. Takođe, da su mogli da rade s hidrauličnom platformom kada je gorela zgrada Uprave prihoda u Rumi daleko bi manja šteta bila od požara. Ovako, izgoreo je ceo sprat. Primera je bezbroj i zbog toga ovde kažu da kvalitetna oprema znači pola posla, a da se ulaganje u opremu uvek isplati.

Komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Vladimir Plemić kaže da organizaciono dobro funkcionišu, mada im nedostaje ljudi. – Proteklih dana spavali smo možda ukupno desetak sati. Premoreni smo svi, ali niko ne pita za radno vreme i smenu, jer vatra ne može da čeka. Uvek tokom leta imamo

Samo da ih je više: Jedno od vatrogasnih vozila

više posla, ali ove godine posebno zbog visokih temperatura i mahom zbog nepažnje građana. Mnogi pale strnjiku, iako svake godine upozoravamo na opasnosti. Imali smo ovih dana veliki požar u zatvoru, kada je gorela radionica i u pećinačkoj opštini u Donjem Tovarniku gde je vatra došla već do prvih kuća i postojala je realna opasnost da bukne celo selo. Čak je izgorela i sva trava na fudbalskom igralištu – navodi Plemić, uz konstataciju da su u Sremu u periodu od 19. do 22. jula imali čak 43 intervencije, od kojih su 37 bili požari.
Inače, ova delatnost u Sremu ima dugu tradiciju, preko sto godina, pa je, možda dobrim delom i zbog toga ovdašnji vatrogasno-spasilački bataljon po učinku jedan od boljih u Republici. Tehnička opremljenost baš i nije na nivou, a u poređenju sa svetskim standardima mi smo negde u osamdesetim godinama prošlog veka. Ovaj bataljon poseduje 41 vozilo, od kojih je ispravnih 34, a imaju samo jedno vozilo za spasavanje i rad na visini s hidrauličnom platformom i ono se nalazi u Inđiji. U proseku vozila su stara po četvrt veka. Što se tiče šmrkova, pene, praha i ostalih pomagala stanje je dobro i nadležni sektor MUP o tome vodi računa. Nabavka nove opreme je problem jer je izuzetno skupa pa se snalaze preko ličnih veza i prijateljstava. Tako je pre nekoliko godina Inđija iz donacije dobila dva vozila, a Mitrovica jedno, mada ovih dana opet iz Velsa očekuju vozilo i dodatnu opremu. Prema rečima šefa odseka Stevana Pejića, novo vozilo košta između 200 i 300.000 evra dok su, recimo, hidraulične lestve, čak milion evra. MUP, naravno, nema sredstava da ih nabavi. Iz NIP će tokom godine, obećano je, biti kupljeno 52 savremena vozila, a u Srem bi trebalo da stignu dva. Ovo, naravno, ni izbliza nije dovoljno da bi moglo da se kaže da je opremljenost na dobrom nivou. Zbog toga su Sremci pribegli sistemu sam svoj majstor, pa sa rashodovanih vozila skidaju delove, opravljaju i dovode u dobro radno stanje vozila koja bi bila za otpis, te od dva-tri prave jedno koje može dobro da posluži. A praksa ih ne demantuje. Naprotiv, i dalje predano uvežbavaju brzinu jer samo za 30 sekundi od dojave vozilo mora da izađe iz garaže u dnevnom režimu, a u noćnom je taj interval 60 sekundi.

Brojke

Prema raspoloživim podacima lane je Vatrogasno – spasilački bataljon imao 833 intervencije od kojih je bilo 560 požara. Samo u prvih sedam meseci prošle godine bilo je 478 intervencija od čega 344 požara. U istom periodu ove godine, bataljon je intervenisao 599 puta, a u 502 slučaja se radilo o požaru. Ili, ako poredimo sedmi mesec protekle godine kada je bilo 113 intervencija sa 65 požara i ovogodišnji jul sa 133 interevencije od kojih 117 požara, lako se uoči značajno procentualno povećanje. Brojke kažu i da je lane bilo spaseno i evakuisano zbog požara 31 lice, dok su dva lica preminula pre dolaska ekipe na teren, a troje vatrogasaca je bilo povređeno u intervencijama.

Vlada Plemić kaže da svih 108 pripadnika ovog bataljona dišu kao jedan. Sami su opremili i renovirali svoje spavaonice, kupatila, dvorište i svakodnevno uče, analiziraju i beleže događaje. Prema njegovoj tvrdnji zasnovanoj na dugogodišnjem iskustvu dva ista požara ne postoje, ali nije ni svaka paljevina požar. Mnogo se radi i na prevenciji, a pet inspektora „kontroliše“ ceo Srem, uz dodatni posao davanja mišljenja i saglasnosti za projekte i izgradnju raznoraznih objekata širom Srema koji se odnose na poštovanje svih zakonskih propisa u zaštitu svake vrste, do saglasnosti za prevoz eksplozivnih materija, oružja i municije. Tako Sremcima u opisu posla piše da „kontrolišu“ 3.490 kvadratnih kilometara teritorije, 119 naseljenih mesta s 340.000 stanovnika, 70.000 šume, dva autoputa Beograd – Šid i Novi Sad – Beograd u dužini od 125 kilometara, put M-21 Novi Sad – Ruma – Šabac koji je posebno opterećen i gde veoma često intervenišu u saobraćajnim nezgodama, kao i 127 kilometara pruge i 142 kilometra tokova Save, Bosuta i Dunava. Kada se tome doda i 140 kilometara granice prema Hrvatskoj i BIH i osam graničnih prelaza preko kojih pređe više miliona putnika i tona tereta, među kojima često ima i opasnih materija, nije teško shvatiti da je posla preko glave. Naši sagovornici kažu da im nedostaje bar 50 radnika, ali to je neka sasvim druga priča. Posao mora da se obavi i s postojećim.