Važan korak na putu ka EU

Crna Gora i Evropska unija (EU) potpisaće danas u Luksemburgu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji šefovi diplomatija Unije ocenjuju kao „važan korak te zemlje na putu ka EU“.
Potpisivanje sporazuma EU – Crna Gora je u poslednji čas bilo dovedeno u pitanje zahtevom članice EU Bugarske da se u prevodu sporazuma na bugarski poštuje ćirilični naziv „evro“, a ne „euro“ kako stoji u crnogorskoj verziji sporazuma latinicom. Pošto je u subotu postignut sporazum Sofije i portugalskog predsedništva EU da se posebnom deklaracijom istakne obaveza da će taj „lingvističko-tehnički“ problem biti što pre rešen, otklonjene su sve prepreke za sklapanje tog važnog ugovornog odnosa Podgorice sa EU. Šefovi diplomatija EU će, kako se očekuje, ukazati na „važnost da Crna Gora postiže stalne i istinske rezultate u primeni Sporazuma“. Oni treba da „podstaknu Crnu Goru da pospeši program reformi“, uz poziv „svim crnogorskim političkim snagama da ujedine napore za ubrzanje tog procesa“. Evropski ministri će od vlasti u Podgorici zatražiti da posebno sprovedu reforme za jačanje sposobnosti državne uprave, vladavine zakona, suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije i uspostavljanja nezavisnog i odgovornog sudstva.

Priprema za mogući ulazak u EU

Cilj potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Crne Gore sa EU jeste da se zemlja pripremi za mogući ulazak u članstvo Evropske unije, s tim da u međuvremenu u potpunosti sprovede sve reforme i na delu prorade standardi i propisi Evropske unije. To će dovesti do mnogo tešnje privredne, trgovinske i političke saradnje i, kroz određeno razdoblje, uspostavljanje zone slobodne trgovine između Crne Gore i EU. Prema analizi Evropske komisije, najveći izazov za vlasti u Podgorici će biti osposobljavanje državne uprave za sprovođenje reformi odredbi Sporazuma, isto kao i bitka protiv korupcije i organizovanog kriminala. Crna Gora će godišnje, između 2007. i 2009. moći da računa na 30 miliona evra podrške iz novog programa pomoći EU zapadnom Balkanu, IPA. Sporazum bi trebalo da omogući i brži pristup Crne Gore svim sektorima pretpristupne pomoći, koju EU daje potencijalnim kandidatima za članstvo sa zapadnog Balkana.

U pripremljenim zaključcima zasedanja ministara EU se ukazuje i na nužnost „blagovremenog usvajanja u duhu konsenzusa“ novog crnogorskog ustava u skladu s evropskim standardima. Iako je to postavljeno kao uslov za potpisivanje sporazuma, u institucijama je, ipak, odlučeno da se još da vremena crnogorskim političkim partijama da to reše. Pitanje korišćenja evra kao valute u Crnoj Gori se takođe bilo pojavilo kao problem za dalji proces pridruživanja, pošto su ministri finansija EU bili zauzeli stav da je „jednostrano uvođenje evra nespojivo sa Sporazumom (o monetarnoj uniji EU), jer se eventualno uvođenje evra vidi kao konačni ishod procesa strukturnog usaglašavanja u multilateralnom okviru“. Potpis na Sporazum će na zasedanju šefova diplomatija EU u ime vlasti u Podgorici staviti premijer Željko Šturanović, a Crna Gora će time, posle Hrvatske, Makedonije i Albanije, postati četvrta zemlja zapadnog Balkana koja je sklopila ovakav ugovorni odnos sa EU. U Evropskoj komisiji je, međutim, preovladao stav da to ne bi trebalo da ugrozi samo potpisivanje sporazuma o pridruživanju Crne Gore i EU, jer je to i posledica „preciznih političkih okolnosti“ iz prošlosti, a sobom nosi i određene troškove. Ukazano je i na činjenicu da je Crna Gora već dostigla neke od makroekonomskih parametara koji su uslov da se neka zemlja, ali samo kad postane članica EU, uključi u jedinstveni monetarni sistem i evro.