Vazduh u Beogradu loš, građani prepušteni sami sebi kad je reč o zaštiti

U Beogradu je koeficijent zagađenosti poslednjih dana na pojedinim mernim mestima u gradu prelazio i 200 jedinica, a poslednjih meseci sve češće izbijamo na čelo lista najzagađenijih gradova u svetu.

Stručnjaci i aktivisti, koji učestalo i gradsku i republičku vlast upozoravaju na alarmantno stanje, tvrde da brzog i lakog rešenja nema, ali da je do sada trebalo da država i lokalne vlasti preduzmu niz mera kojima bi se opasnost smanjila.

Kako je objavio Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Grad Beograd je u oktobru ove godine doneo odluku da smanji iznos sredstava namenjenih za monitoring kvaliteta vazduha.

„U januaru je za Program kontrole kvaliteta vazduha za 2020. godinu predviđeno 53 miliona dok je u oktobru ovaj iznos smanjen na 39 miliona dinara“, navodi RERI i traži od gradske vlasti objašnjenje zašto su smanjena prethodno planirana sredstva, kako će to uticati na monitoring kvaliteta vazduha i praćenje uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi.

Stručnjaci RERI-ja smatraju da vlast u Beogradu nije ispunila mere predviđene aktuelnim Planom kvaliteta vazduha koji važi od 2016. godine, te da je posledica toga prezagađen vazduh.

Novi plan za narednih 10 godina, međutim, trebalo bi da se donese do kraja godine, a RERI smatra da bi u njegovo formulisanje, osim jedine institucije kojoj je taj posao poveren, Gradskog zavoda za javno zdravlje, trebalo da budu uključeni i nezavisni stručnjaci, ali i javnost.

– Grad je skoro potpuno ignorisao svoje obaveze iz prethodnog Plana i mi se s pravom pribojavamo šta će da urade sada. Zato želimo da javnost bude uključena od samog početka, da nezavisni stručnjaci daju svoje predloge, da vidimo šta su predlozi i mere izrađivača plana, naveo je nedavno Mirko Popović, programski direktor organizacije RERI, koja je ovim povodom pokrenula i kampanju „Vazduh ubija“ ali i postavila pitanje „Po čijem nalogu?“, na bilbordima i banerima širom grada.

Koordinator za energetiku Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Zvezdan Kalmar napominje da u trenutnoj situaciji brzo rešenje prezagađenog vazduha nije moguće brzo, jeftino i lako rešiti.

– Ovog trenutka rešenja nema, jedino da što veći broj građana kupi električne peći, ali zbog tarifiranja struje, to bi opet bio socijalni udar ali i udar na energetski sistem, koji je ionako nestabilan. To bi značilo, samo u Beogradu, nekoliko stotina hiljada novih grejalica, tako da je i teoretski vrlo teško ovog momenta to rešiti, napominje Kalman.

On najpre predlaže stvaranje fonda za energetsku efikasnost za građane, koji bi u skladu sa primanjima i poslovnim statusom, davao veće ili manje bespovratne subvencije građanima, sa obavezom da se izoluju kuće, i da se promeni ložište.

„Državi se to apsolutno isplati, to je javni interes, to nije kršenje tržišnih principa. Mi možemo bukvalno da proglasimo vanredno stanje zbog zagađenja, koje mora da se preseče, jasan je Kalmar.

Na drugom mestu, Kalmar pominje korišćenje kvalitetnijeg goriva, što bi se postiglo ili potpuno izbacivanje uglja, koji je, kaže, slabog kvaliteta, pun gline i zagađujućih materija, ili pak korišćenjem skupljeg, kamenog uglja koji traži vrlo efikasne peći, što ne vidi kao rešenje.

S druge strane, drvo bi moralo da se seče godinu dana ranije, pa bi država morala da obezbedi operatere koji bi se bavili isključivo tovarenjem drva i njegovim sušenjem.

– Saobraćaj, međutim, ima relativno neznatnu ulogu u zagađenju, a izbacivanje Euro tri i četiri motora i poskupljenje registracije možda bi rešilo zagađenje ali bi učinilo i ozbiljan socijalan udar na građane. Takođe, u gradu nije rešen gradski prevoz na takav način da bi mogao da preuzme sve te ljude, što bi dovelo do kolapsa, smatra Kalmar.

Plan da se Obrenovačka termoelektrana Nikola Tesla, stara gotovo 50 godina, poveže sa Novim Beogradom, Kalmar smatra „strateškom igrankom vlade i Elektroprivrede Srbije, zbog kritika koje stižu iz javnosti i energetske zajednice“.

– Povezivanje je relativno skup projekat, koji će praktično svi građani Srbije da subvencionišu kroz davanja za filtere, za odsumporavanje, rekonstrukciju termocentrale, objašnjava naš sagovornik i dodaje da bi time već ogromne emisije bile produžene za bar još nekoliko decenija. što je neprihvatljivo i u konfliktu je sa nacionalnim obavezama prema EU, prema čijim planovima bi termocentrale trebalo da se zatvore do 2040.

Dok vlada balansira sa sebi poznatim ciljevima i zdravljem građana koji su veoma ugroženi zagađenim vazduhom, u jeku pandemije korona virusa na još većem udaru će biti oni najosetljiviji.

– Najsitnije čestice koje dolaze do najsitnijih delova pluća i u gradovima i oblastima gde je godinama zagađenje visoko, mogu dovesti do ozbiljnih plućnih oboljenja kao što su hronična opstruktivna bolest pluća, emfizem pluća, pogoršanje bronhijalne astme i karcinom. Pošto one dolaze do najsitnijih delova pluća, one ih ne samo oštećuju već i prolaze u krv gde idu dalje u srčani mišić, gde mogu dovesti do oboljenja srca i idu do mozga, pa se čak smatra da osim šloga mogu izazvati i neke tipove Alchajmerove bolesti. U skladu sa tim, pluća osoba koja su izložene aerozagađenju čine te osobe rizičnim grupama. Te osobe imaju veće šanse da obole u težim oblicima od kovida 19, koji mogu da dovedu do smrtnih ishoda. S druge strane, druga vrsta zagađenja vazduha, sumpor dioksid i azot oksid sa vodom čine jake kiseline, pa ako izađete napolje a ima dosta vlage, počnu da vam suze oči i curi nos, pa onda i kada nosite masku ona se navlaži i lošije štiti, ukoliko ste u prisustvu nekoga ko je pozitivan na kovid, objašnjava doktorka Tatjana Radosavljević, specijalista pulmologije.

Za razliku od virusa kome treba kapljica da ga prenese, što zaustavlja maska, čestice iz vazduha lete same i od njih štite samo prave nano maske.

Građanima ostaje samo da pokušaju da se zaštite sami, tako što će da prate aerozagađenje i ne izlaze napolje, da ne vetre prostorije rano ujutru kada je najveća koncentracija štetnih čestica blizu tla, savetuje doktorka, i dodaje da sve više ljudi nabavlja prečišćivače vazduha za domove, ali je to tržište vrlo šaroliko i ono što je najbolje je obično i najskuplje, dok ima i mnogo mešetarenja.

Loš vazduh kriv za smrt 3.600 ljudi godišnje

Prema podacima koje je objavio RERI, uzrok 3.600 preranih smrti godišnje u Srbiji je čestično zagađenje vazduha, dok više od polovine tog broja predstavljaju prerano umrli stanovnici Beograda. Svetska zdravstvena organizacija je predvidela da će u narednih deset godina, ako se ovaj trend nastavi, Beograđani izgubiti ukupno 75.000 godina života. Tri najzagađenija merna mesta Novi Beograd, Stari grad i Mostar, a već je u prva četiri meseca 2020. identifikovano prekoračenje godišnjih graničnih vrednosti PM10 čestica, jednog od najvećih uzročnika zagađenja.