Niš: Foto V. TorovićNiš je sinoć bio ubedljivo grad sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji i koncentracijom štetnih materija sedam puta višom od dozvoljenih vrednosti, a stanje ni u ostalim gradovima u kojima se meri prisustvo PM čestica nije bilo mnogo bolje.
Prema merenjima Agencije za zaštitu životne sredine koncentracija PM 10 čestica u vazduhu u Nišu sinoć u 20 časova iznosila je 367 mikrograma po metru kubnom.
To je istovremeno i najveća izmerena koncentracija štetnih PM čestica od 2011. godine, od kada se u Nišu kontroliše njihovo prisustvo, pošto je ranije izmereni maksimum bio 257 mikrograma po metru kubnom.
U 19 časova u Beogradu je koncentracija tih čestica bila 212 mikrograma, u Valjevu 186, Novom Sadu 117, Obrenovcu 141 , Kosjeriću 102, Subotici 134 i Pančevu 146.
Koncentracija PM10 čestica ispod graničnih 50 mikrograma po metru kubnom izmerena je jedino u Boru 18,5 mikrograma i Popovcu 26 mikrograma.
Koncentracija PM10 čestica u Nišu i tokom prošle zime često je premašivala 200 mikrograma po metru kubnom, a slične vrednosti beležene su još jedino u Valjevu.
Ukoliko je Nišlijama za utehu, koncentracije tih čestica tokom noći pale su na 89 mikrograma, a jutros u sedam časova iznosile su 83 mikrograma, koliko je izmereno kod škole „Sveti Sava“, odnosno 93,4 mikrograma koliko je izmereno na stanici kod Instituta za javno zdravlje Niš.
Lekari upozoravaju da povišene koncentracije PM10 čestica u vazduhu predstavljaju opasnost za zdravlje ljudi, naročito za rizične kategorije stanovništva u koje spadaju starije osobe, hronični bolesnici, deca i trudnice.
Naučno je dokazano da su čestična zagađenja, kao što je PM 10 i PM 2,5, odgovorna za nastanak ne samo respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, već i za pojavu određenih imunoloških bolesti, da imaju uticaj na bolesti endokrinog sistema, a svakako i na kancerogene bolesti.
Stručnjaci su saglasni u ocenama da povećane koncentracije PM 10 čestica u Nišu potiču od dimnjaka i auspuha.
Prema podacima gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine individualnim ložištima zagreva se 50 odsto domaćinstava, 30 odsto stanovništva u Nišu je priključeno na gradsku toplanu, jedan odsto na gas, dok ostali za grejanje koriste električnu energiju i druge vidove grejanja.
Veliki broj ustanova u Nišu za grejanje još koristi lož ulje, mazut i ugalj, a to su energenti koji predstavljaju jako velike zagađivače.
Na području grada Niša „Jugorosgas“ je izgradio oko 180 kilometara gasovodne mreže na koju je moguće priključiti oko 8.000 domaćinstava, a trenutno je priključeno manje od 500 domaćinstva.
Gas za grejanje koristi se u Kliničkom centru, Vojnoj bolnici, u desetak većih firmi, u toplanama „Krivi vir“, „Jug“, „Majakovski“, „Ledena stena“, „Ratko Jović“, „Somoborska“ i u kotlarnici na Mašinskom fakultetu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
