Vazduh u Nišu ponovo najzagađeniji u Srbiji

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Koga briga za zagadjenje, vazno je da cemo graditi NACIONALNI STADION i da smo najbolji u EU (u svemu ako slusate nacinalne TV)

2. Kod nas je problem što Zakon o zaštiti potrošača ne štiti potrošača. Da kupiš minimalnu količinu jeftinog uglja, pa da tražiš povraćaj novca od prodavca zbog neusklađenosti deklarisanih i stvarnih vrednosti uglja, ti ne možeš da dokažeš postajnje nesaobraznosti između deklarisanih osobina i stvarnih svojatava kupljene robe. Zakon nalaže prodavcu da o svom trošku dokazuje postojanje nesaobraznosti između deklarisanih i stvarnih osobina proizvoda koji ti je uvalio tako što on bira laboratoriju koja će dati stručno mišljenje. Zakon o zaštiti potrošača ne nalaže prodavcu da za tu svrhu angažuje laboratoriju sertifikovanu za davanje mišljenja o usklađenosti deklarisanih svojstva i stvarnih svojstava robe uz koju je prikačio neodgovarajuću deklaraciju, te se tako manipuliše kupcem i njegovim novcem, a kada je ugalj u pitanju i njegovim zdravljem. U predviđenom zakonskom roku kupac dobije mišljenje laboratorije i prodavca da nije u pravu i nema pravo na povraćaj novca, kada je tako za sve proizvode, logično je da bi isti princip važio i za jeftin ugalj. Prodavac je pred zakonom čist, proizvođač mirno spavka, a mi udišemo zagađen vazduh koji je opasan po zdravlje ne samo onih sa hroničnim bolestima, nego i onih koji guraju u svoje kotlove jalovinu obogaćenu glinom.
   Naš najveći problem je svest onih koji nemaju nikakve finansijske probleme, a veruju da su državu zeznuli, jer se nisu priključili na gasovod, nego trpaju u kotlove najjeftiniji ugalj. Nemoguće je ubediti akademski obrazovanog sugrađanina, vremešnog, sa diplomom državnog fakulteta, da guranjem svega i svačega u kotao truje prvo sebe, članove svoje porodice, pa potom i sve sugrađane. On duboko veruje da ima pravo na sve što radi, a da oni kojima ugrožava zdravlje trebaju da se isele u šumu, jer je to princip socijalizacije na srpski način.