Vazdušni prostor podeljen u tri zone

Iako je jedan deo britanskog vazdušnog prostora juče bio otvoren, ne i glavni aerodromi u Londonu, vlasti ove zemlje upozorile su da nove i intezivirane erupcije vulkana šalju još vulkanskog dima u evropski vazdušni prostor. Načnici koji prate vuklansku aktivnost na Islandu kažu da je erupcija ušla u novu fazu: vulkan sada izbacuje više lave nego pepela i prašine koji u atmosferi predstavljaju opasnost za bezbednost aviona.

Britanija, Nemačka, Francuska i Holandija juče ujutru su počeli primenu mera koje su prethodnog dana dogovorili ministri saobraćaja EU te su ublažili restrikcije letenja što će biti olakšanje za hiljade i hiljade onih koji su zaglavljeni očekujući normalizaciju saobraćaja.

Nad nebom Evrope uspostavljene su tri zone letenja – jedna u kojoj letovi uopšte neće biti dozvoljeni zbog opasnosti od vulkanskog pepela, druga koja će biti delimično otvorena, i treća sasvim slobodna za letove.

Iako su veliki aerodromi, poput onih u Parizu i Frankfurtu otvoreni, mnogi letovi su još otkazani. Prema medijskim izveštajima Švajcarska je otvorila svoj vazdušni prostor, dok je Poljska obustavila rad na četiri aerodroma koji su radila dan ranije. Mađarske vlasti uvele su delimičnu zabranu letenja dok iz Irske stižu obaveštenja da je vazdušni prostor te zemlje opet zatvoren zbog novog oblaka vulkanskog dima. Nekoliko aerodrom na jugu Evrope – naročito u Madridu, Atini i Rimu nastavljaju da obavljaju funkciju glavnih luka za ostatak kontinenta.

Mnogi avioprevoznici i aerodromi postaju sve više nestrpljivi zbog ograničenja letenja i traže hitnu reviziju mera. Avioprevoznici kažu da je potpuna zabrana letova evropskim nebom pogrešna odluka i da njihova privredna grana trpi zbog toga ogromnu štetu. Bou Hedervornu iz Eurokontrola kaže da „Evropa nije bila pripremljena da se uhvatimo u koštac sa ovakvim problemom. Ali, imajući u vidu činjenicu da nismo bili dobro pripremljeni i potrebu da na umu prvo imamo bezbednost, mislim da se odluke mogu braniti. Da smo imali više iskustva, moguće je da od samog početka ne bi bilo tako oštrih restrikcija.“

Budući da evropski vazdušni prostor koordiniše Europol a ne EU, svaka evropska vlada na nacionalnoj osnovi proceniće rizične nivoe te osigurati bezbednost putnika, s obzirom da samostalno kontroliše svoj vazdušni prostor.

Upravo ovakvi nekoordinisani pristupi krizi podstiču zabirinutosti da region nema efikasne mehanizme za suočavanje sa problemima u vazdušnom saobraćaju. Pravo pitanje, navode evropski analitičati, jeste da li je EU kompetentna ili ne i u kojem bi trenutku trebalo da se aktivira u celini?

Farbis Potir, direktor Carnegi Europe, centra iz Brisela kaže da se nije očekivalo da će problem izazvan širenjem vulklanskog dima trajati ovoliko dugo. Prema njegovom mišljenju političari su dužni da uvere građane da rukovode krizom za doborbit svih. Potir smatra da su tehničari Eurokontrola delovali brzo u krizi ali ne i političari. „Problem Evrope leži u tome što nema politički sistem ranog upozoravanja. Kada se pojave ovakvi problemi lideri su ti koji treba da donose brze i konačne odluke“.

Dejvid Henderson, iz udruženja evropskih avioprevoznika, kaže da su vlade spore u koordinaciji te da su odluku o zatvaranju vazdušnog prostora doneli na osnovu dimenzija vulkanskog oblaka umesto da su pokušali da najpre odmere gustinu oblaka.

Drugi analitičari ukazuju na generalnu evropsku opsesiju vezanu za bezbednost nazvanu „obazrivi princip“. „U suštini, evropske vlade veruju da ukoliko bezbednost nečega nije dokazana onda to ne bi trebalo dozvoliti. Evropa je žrtva obazrivog principa“, smatra Potir, odnosno nekoordinisane preterane reakcije na mogući rizik. Tako je bilo i sa epidomijom meksičkog gripa nakon čega je usledilo gomilanje zaliha vakcina. Isti princip važi i za oblak dima. Plašimo se nečega i želimo maksimum bezbednosti za naše građane“.