Važna karika za uspeh SAD u Iraku i Avganistanu

Međutim, dve godine kasnije, kada je Agun raspoređen u Irak u okviru 26. mornaričke jedinice, donekle je promenio stav te, kako kaže, „napravio pauzu u sukobljavanju sa muslimanima“. „To je neka vrsta građanskog rata, gde se braća bore jedni protiv drugih“, kaže Agun (28) koji se nedavno vratio iz Iraka gde nije nijednom potegao obarač. „Ne želim da sramotim svoju veru, svoje prijatelje muslimane i zastavu svoje zemlje“.

U redovima američke vojske služi na hiljade pripadnika muslimanske veroispovesti, po nekima nasleđe iz doba Prvog svetskog rata. Međutim, nekoliko godina nakon 11. septembra 2001. kada SAD vode dva rata na muslimanskom tlu, služenje muslimana u američkoj vojsci čini se da nikada nije bilo komplikovanije i s druge strane nužnije.

Nakon događaja od prošle nedelje u vojnoj bazi u Teksasu, kada je Nidal Malik Hasan, inače musliman i vojni psihijatar ubio 13 svojih kolega, mnogi muslimanski vojnici i komandanti američke vojske plaše se da će odnosi između vojske i njenih muslimanskih članova biti još komplikovaniji i teži.

„Ne razumem zašto bi muslimansko-američka zajednica trebalo da preuzme odgovornost za njega“, kaže Ingrid Metson, predsednica islamskog društva Severne Amerike.

Brz obzira na motive Hasanovog zločina, podaci iz njegovog života bacaju svetlo na izvesne borbe i frustracije koje osećaju i drugi muslimani u službi. Hasan je razočaran ratovima u Iraku i Avganistanu, koje on shvata kao deo rata protiv islama, saopštili su članovi njegove porodice i prijatelji.

Za muslimanske vojnike, naročito one koji govore arapskim jezikom, nastojanje da se distanciraju od onoga za šta se bore pokazalo se isuviše teško ostvarivim u mnogim ratovima. Amdžad Kan, koji je služio u vojsci osam godina i bio raspoređen u Irak, kaže da je najteži trenutak njegove ratne službe bio onaj pre nego što je raspoređen u Irak, kada se dovodila u pitanje njegova islamska vera.

Više od 3.500 muslimana raspoređeno je u Iraku i Avganistanu, navodi se u podacima Ministarstva odbrane. Prema mišljenju Erika Rahmana (35) vojnog rezerviste i dobitnika bronzane zvezde zbog svoje službe u Iraku na početku rata, muslimani i američki Arapi su važna karika za uspeh SAD u Iraku i Avganistanu.

Od 11. septembra 2001, američka vojska je regrutovala veliki broj američkih muslimana u svoje redove, ne bi li obezbedila ljude koji znaju jezik i razumeju kulturu bliskoistočnog podneblja. Prema zvaničnim podacima, više od 4.000 vojnika identifikuju sebe kao muslimani među ukupno 1,4 miliona vojnika u aktivnoj službi. Muslimanske grupe procenjuju međutim da je taj broj veći.

Mnogi muslimani pristupaju vojsci iz istih razloga kao i bilo koji drugi regruti. Kao razloge za to oni navode patriotizam, disciplinu i ostvarenje dečačkih snova. Pojedini muslimani kažu da pristupaju vojnim redovima kako bi stekli poštovanje u zemlji gde se ljudi njihove vere bore da budu prihvaćeni u društvu. Među pripadnicima južnoazijskih i arapskih imigrantskih zajednica gde su ratovi u Iraku i Avganistanu i te kako nepopularni, muslimanski vojni članovi su često predmet kritika zbog svoj pristupanja redovima američke vojske.

Nemali broj njih se iz ratova vraćaju iscrpljeni i sa traumama, a u lokalnim džamijama ih prozivaju zbog „ubistva muslimana“, kaže Kasem Ugdah, izvršni direktor američko-muslimanskih oružanih snaga. Tokom prvog zalivskog rata, muslimanski naučnici u SAD vodili su debatu da li je za pripadnike njihove vere pravedno da pristupaju borbi u muslimanskoj zemlji pod zastavom SAD. Postignut je konsenzus uz obrazloženje da konflikt izlazi u susret islamskim standardima. „Kuran kaže da je rat kraj državne represije i ugnjetavanja“, kaže Kaled El Fadl, profesor prava na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu. Međutim, on i njegove kolege smatraju da je teško za muslimane da podržavaju ratove u Iraku i Avganistanu, ubistva civila, zloupotrebe ljudskih prava kao što je bio skandal u iračkom zatvoru Abu Graib.