Važna pobeda demokrata na Badnji dan

Američki predsednik Barak Obama pozdravio je predlog zakona opisujući ga kao najvažniji deo socijalnog zakonodavstva zemlje od 1930-ih. „Sada smo konačno u stanju da damo stvarno obećanje o značajnim zdravstvenim reformama. Današnjim glasanjem neverovatno smo blizu ostvarenja reformi zdravstva“. A i neobičan dan za glasanje, prvi badnji dan od 1895. kada se u Senatu odlučivalo o nekom važnom predlogu zakona, ukazuje na njegovu važnost.

Rezultatom 60 prema 39 u korist predloga zakona senatori su nakon 25 dana žustre debate približili demokrate dugo očekivanom cilju. No na tom putu stoji i proces usaglašavanja predloga Senata sa verzijom usvojenom u Predstavničkom domu prošlog meseca. Ukoliko dva doma Kongresa usaglase verzije, a očekuje se da hoće, i predlog postane zakon biće to prekretnica za socijalnu politiku zemlje od 1935. kada je donet prvi akt o socijalnoj bezbednosti i 1965. kada je uveden program o zdravstvenoj zaštiti Medicare. No za razliku od ovih programa, novoj inicijativi nedostaje partijska podrška. Samo jedan republikanac glasao je prošlog meseca za verziju Predstavničkog doma, dok nijedan republikanac nije glasao za predlog Senata.

Senatorka Olimpija Snou iz države Mejn, umerena republikanka koja je nekoliko godina sarađivala sa demokratama povodom pitanja zdravstvene nege, izrazila je razočarenje zbog rezultata glasanja. „Razočarana sam. Nema nikakve šanse da uložimo amandman na zakon ili da ga izmenimo“. Kao i mnoge nene partijske kolege Snouova brine zbog novih poreza predviđenih zakonom, za koji kaže da će „negativno uticati na otvaranje novih radnih mesta“.

Jedan deo stručne javnosti tumači glasanje i na sledeći način: kulminacija više od generacije partijske polarizacije američkog političkog sistema i ukazuje na značaj lobiranja, novca, te jačanja uticaja blogosfere.

Ros Bejker, sa univerziteta Rutgers inače dobar poznavalac istorije Senata, kaže da bi nekada senatori rutinski prešli preko partijskih linija i glasali u korist nekog važnog predloga zakona kao što su zakoni iz oblasti građanskih prava i socijalne politike. „Izvesno je da je ovo kulminacija dugog perioda intenzivnih političkih polarizacija. Danas gotovo nijedan republikanac ne želi da bude javno viđen u prisustvu nekog demokrate. On navodi primer kada je 1965. u Senatu bilo glasanje o programi Medicare, koje je završeno rezultatom 68 prema 21 u koristi programa, s tim što je tada 13 republikanaca podržalo demokratski predlog, dok je sedam demokrata stalo na stranu republikanaca protiveći se predlogu.

Pojedini stručnjaci kažu da podele u Senatu odražavaju šire političke promene koje poslanici ne mogu tako lako da promene. „Tokom 1970-ih na primer postojao je mnogo širi politički spektar u obe partije“, kaže istoričar Donald Riči. „Postojalo je konzervativno i liberalno krilo u obe partije“.

Zakonom je predviđeno da sistem zdravstvenog osiguranja pokrije 31 miliona neosiguranih Amerikanaca. Stručnjaci predviđaju veoma dug i kompleksan proces usaglašavanja predloga zakona dva doma američkog kongresa.