Važniji kalitet umesto roka ustavnih promena

Ona je, učestvujući na međunarodnoj konferenciji Promene Ustava na putu ka EU, rekla da promena najvišeg pravnog akta nije stvar samo izvršne vlasti već čitavog društva, zbog čega je i otvorena javna rasprava.

Debata se vodi da bi se različiti stavovi čuli, nekada izgleda i kao svađa, ona podrazumeva da počnemo da slušamo jedni druge, da odgovaramo jedni drugima argumentima, rekla je Miščević, napominjući da će se razgovarati i dalje.

Prema njenim rečima, debate u ustavnim izmenama se veoma široko sprovode, sa „puno ljudi, različitih stavova, uz snažno učešće civilnog društava“.

Iz toga treba da nastane dokument o kojem će pre usvajanja Venecijanska komisija dati svoje mišljenje, objasnila je Miščević.

Ona je podsetila da je insistirala na predviđenom roku za promenu Ustava, ali je spremna da ustukne i da se revidira, pomeri, napominjući da je utvrđivanje roka stav dogovora.

Prema njenim rečima, prvo što se mora menjati u Ustavu, kako je i predviđeno Akcionim planom za poglavlje 23, su odredbe koje se odnose na nezavisnost pravosuđa.

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihailo Crnobrnja je, na pitanje kako postići da se poštuje Ustav, rekao da odgovor na to nije jednostavan i da će to potrajati.

Prema njegovim rečima, u tranziciji manje vremena treba da se promeni politički, pravni i ekonomski sistema, jer je odnos prema poštovanju Ustava pitanje promene mentaliteta.

Amasador Holandije Hendrig van den Dol je rekao da je ta zemlja snažan partner Srbije na njenom evropskom putu i naglasio da je jačanje vladavine prava srž dijaloga Srbije i EU.

EU ne nameće svoje standarde, odluke su u domenu samih država, naveo je Dol, prema čijim rečima je vladavina prava kao kuća u kojoj se mirno spava.