Ulični svirač Danilo Anđelković u Subotici, foto: Julijana PatarčićViolinista Danilo Anđelković je školovani muzičar koji živi u Beogradu. Predavao je u školi sviranje, ali je svoj posao ostavio pre više od 10 godina i od tada se bavi uličnim sviranjem.
Kako kaže u razgovoru za Danas, Subotica je bio prvi grad u kome je pre 11 godina počeo da svira, i rado mu se vraća.
Danilo je nekoliko dana proveo svirajući na gradskom trgu u Subotici, a za subotičku publiku kaže da je jako zainteresovana.
„Subotičani su vrlo posebni, mekog duha i prijatniji u odnosu na Beograđane. Subotica je veoma potreban grad u Srbiji, a po arhitekturi liči najviše na zapadnoevropske zemlje“, ocenjuje ovaj muzičar.
Interesantno je, kako navodi, da se ljudi u Subotici ipak nekako zadržavaju, snimaju i slušaju ulične svirke.
„To je lepo, jer u Beogradu ima mnogo manje takvih interakcija. Beograd je onako sit svega i ničim ne možete da ga iznenadite. Treba da uradite nešto sasvim van okvira, neviđeno, da biste dosegli do ljudi“, smatra Danilo.
Na proleće će biti punih 11 godina kako je prvi put bio u Subotici, kaže ovaj violinista i dodaje da je pre toga radio u Muzičkoj školi, u Novom Kneževcu, i da je doveo svoje učenike ovde da zajedno sviraju na trgu.
„I tako sam počeo da sviram na ulici. Tako me ta atmosfera ponela, i onda sam nastavljao da dolazim u Suboticu radeći tamo. Na primer, radim tamo pre podne u školi, pa dođem ovde posle podne i sviram sat, dva. Tako je sve počelo“, objašnjava Danilo.
Onda je odlučio da će dati otkaz u školi i nastaviti da svira na ulici.
„Ja sam zaista to i uradio, i evo, prošlo je više od 10 godina, i živim samo od sviranja na ulici“, kaže ovaj muzičar.
On smatra da ulični muzičari putuju i putujući rade, jer je „najlepše po površini“, i da svaki posao mora da se otkrije, način na koji on treba da se radi.
„To je individualna stvar, kako se ko snađe. Sviranje na ulici nije posao koji negde može da se nauči, kako da ga radite, jer sa svakim poslom je to tako, morate neko svoje iskustvo da imate i da uložite vreme“, priča Danilo.
Dodaje da ima porodicu i četvoro dece i da mu uspeva da živi od ovog posla, ali i da vrlo često svira sa svojom decom, koja su takođe naučila da sviraju.
„Prvih pet godina sam uglavnom zarađivao u inostranstvu, a poslednjih pet godina uglavnom u Srbiji. U svakom gradu imam dobru publiku. Drugi deo posla koji se ne vidi je priprema i vežba za nastupe, ali ima i troškova“, navodi Danilo.
Dodaje, da bi došao u Suboticu na tri dana, platio je smeštaj oko 4.500 dinara, na dve noći, a put ga je koštao nešto više od 2.000 dinara, plus hrana.
„Imam i troškove opreme, jer je svaka dva meseca potrebno izdvojiti 150 evra za žice i druge neophodne stvari“, kaže Danilo.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
