Već vidljive posledice klimatskih promena 

Poplave, oluje, erozija zemljišta, suše, talasi tropskih vrućina statistički gledano su sve brojniji, a statističke analize pokazuju da je nastanak ovih pojava povećan zbog klimatskih promena.

Prepoznajući da je značaj podizanja svesti i edukacije svih građana ključan u odgovoru na izazove koje klimatske promene postavljaju pred čovečanstvo Svetska organizacija za prirodu (WWF) pokrenula je projekat Klimatske promene i zaštićena područja koji je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine.

Projektom je obuhvaćeno više zaštićenih područja u Srbiji, između ostalih i Nacionalni park Đerdap u kome je održana radionica „Prilagodimo se klimatskim promenama“.

– Prema istraživanjima klimatologa, Srbija se nalazi u grupi zemalja koje će biti veoma izložene klimatskim promenama i to u skorijoj budućnosti. Posledice su već vidljive, imamo učestale poplave, suše, vodni režimi su poremećeni. Teško je govoriti o konkretnim promenama u ekosistemima, jer nemamo razvijen sistem praćenja (biomonitoringa) na nacionalnom nivou, ali je očigledno je da se sve više prisutno sušenje šuma u Srbiji, promenama rasprostranjenja određenih vrsta, invazivne vrste se šire i čine štetu u poljoprivredi i šumarstvu, ubrzanim promenama u nekim prirodnim staništima, pre svega visokoplaninskim i onim vezanim za vodu, kaže Duška Dimović iz WWF Adria-Srbija.

Na našoj planeti je od 1990. godine  zabeleženo 12 najtoplijih godina, od kako se temperature mere i beleže. Prema Agenciji za zaštitu životne sredine Srbije, temperature rastu i u Srbiji, a posebno u poslednjih 15 godina.

U ovom trenutku prosečna temperatura na Zemlji je za 0.8 stepeni viša nego pre industrijske revolucije, odnosno pre nego što su ljudi masovno počeli da troše fosilna goriva i gomilaju ugljen-dioksid u atmosferi.

U WWF navode da ugljen-dioksid najznačajnije utiče na globalno zagrevanje i da se svakodnevno oko 25 milijardi tona ugljen-dioksida ispusti u atmosferu, odnosno 800 tona svake sekunde. Ovakav trend emisije ugljen-dioksida mogao bi da poveća prosečnu Zemljinu temperaturu za 1,4 – 6,4 °C do kraja ovog veka, a veruje se da bi povećanje temperature već iznad 2 °C dovelo do opasne promene klime i razornog uticaja na biljne i životinjske zajednice.

– Ukoliko ne smanjimo upotrebu fosilnih goriva i nastavimo da ih koristimo na način koji smo koristili do sada naša gobalna klima može da se promeni do tog obima da će planeta biti toplija za četiri-pet stepeni, a iza toga sledi niz zaista negativnih konsekvenci u smislu smanjenja prionosa, rizika po proizvodnju hrane, porasta globalnog nivoa okean koji može potencijalno da izazove iseljavanje desetina, pa možda i stotina miliona ljudi, intenziviranje toplotnih talasa, širenje areala pojedinih biolesti koje prenose insekti kao komarci na primer- objašnjava za Danas vanredni profesor i istraživač na Fizičkom fakultetu, Institutu za meteorologiju Univerziteta u Beogradu dr Vladimir Đurđević.

WWF, kao globalna organizacija koja se pre svega bavi zaštitom prirode, klimatske promene vidi kao najveći izazov za našu planetu i veliki deo svojih aktivnosti upravo usmerava u tom pravcu.

– Klimatske promene utiču na sve oko nas, i na biljke i na životinje i na ljude. Posledice se osećaju širom naše planete, ugroženi su ekosistemi, dobrobit i sigurnost ljudi. Klimatske promene nas  podsećaju da smo i pored brzog tehnološkog razvoja i dalje u potpunosti zavisimo od prirode, odnosno prirodnih resursa i prirodnih ciklusa. – naglašava Duška Dimović.

Globalno zagrevanje jeste globalni problem, ali i mi kao pojedinci i zemlja možemo da damo svoj doprinos, smatra dr Vladimir Đurđević.

Prema njegovim rečima vrlo je bitno da probamo sebe da optimizujemo u korišćenju svih resursa i to ne samo u potrošnji energije u domaćinstvu, transportu, već i po pitanju potrošnje vode, pridržavamo se principa recikliranja i takvim odgovornim ponašanjem doprinesemo koliko-toliko ublažavanju problema.

– Naša zemlja je jedna od zemalja u kojoj je najnepovoljniji odnos količine potrošene energije u odnosu na jedinicu društvenog proizvoda odnosno mi koristimo mnogo više energije u odnosu na neke druge zemlje koje su veliki zagađivači, tako da energiju koju dobijamo  iz fosilnih goriva mi vrlo neefikasno koristimo. Neka paralela bi bila da umesto da za pranje zuba potrošimo nekoliko decilitara, mi potrošimo pet litara vode. Dakle, kod nas u Srbiji postoji ogroman prostor da se to unapredi, da energiju iz fosilnih goriva proizvodima na optimalniji način i racionalnije je koristimo. Ako bi se u tom smislu približili nekim evropskim standardima, značajno bi smanjili emisije gasova. Bez obzira što one u ukupnom broju nisu velike, to bi bio dokaz da sve zemlje mogu da se kreću u tom pravcu, kaže dr Đurđević za Danas.

Evidentno je da ljudske aktivnosti značajno doprinose klimatskim promenama, međutim problem je što i dalje većina ljudi smatra da su prirodni resursi neiscrpni i da se ništa posebno neće dogoditi ako nastavimo sa dosadašnjom ponašanjem koja se oslanja na fosilna goriva i intenzivno korišćenje prirodnih resursa.

– Ekosistemi i dalje poseduju kapacitet da ublaže naše negativno delovanje, ali je očigledno da se taj kapacitet smanjuje i da već osećamo drastične ekonomske i društvene posledice, ističe Duška Dimović dodajući da WWF klimatske promene vidi kao najveći izazov za našu planetu i veliki deo svojih akivnosti usmerava u tom pravcu.

Kada je korišćenje prirodnih resursa u pitanju, mi već živimo na veresiju, smatra dr Vladimir Đurđević.

– Mi trošimo više nego što priroda uspeva da se obnavlja. U jednom trenutku u budućnosti doćiće momenat kada će ti računi trebati da se naplate odnosno sve to što smo iskoristili, a na neki način nismo imali prava da iskoristimo, neke buduće generacije moraće da pokriju i zakrpe te razne rupe koje smo mi izbušili. naglašava dr Đurđević.

Klimatske promene, koje se manifestuju i kod nas kroz temperaturne ekstreme, suše i poplave, zahtevaju od svih nadležnih institucija i zainteresovanih strana u Srbiji odgovoran odnos prema životnoj sredini i racionalno korišćenje prirodnih resursa. Nije moguće zaustaviti zaustaviti klimatske promene, stoga je neophodno primenjivati mere adaptacije kako bi se ublažili njihovi efekti.