Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama veća prava daje državnim organima da ne daju infomracije nego građanima da ih traže.
Ovo je jedan od zaključaka današnjeg panela “Budućnost prava na pristup informacijama u Srbiji”, u organizaciji Partneri Srbija.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija i Koalicije za slobodu pristupa informacijama, izdvojio je šest problema, odnosno „crvenih linija“ koje ne valjaju u Zakonu.
Naveo je da se u Nacrtu zakona uvode nova ograničenja koja su suprotna Ustavu Srbije koji kaže da se ne sme snižavati dostignuti nivo ljudskih prava. Kao jedan od problema, naveo je da izvršenje rešenja koja Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti donosi posle žalbe zbog nedostavljanja informacija sada nadzire Upravna inspekcija, koja ima male kapacitete.
Nenadić je, između ostalog, naveo kao “loš signal vlasti” odredbe tajnosti dokumenata, kao i da je loše rešenje da Poverenika predlažu samo poslaničke grupe.
Pavle Dimitrijević iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Koalicije za slobodu pristupa informacijama, rekao je da javna rasprava o Nacrtu zakona, koji će uticati na prava građana, prolazi dosta nezapaženo u javnosti.
Prema njegovim rečima, u Nacrtu zakona je više intervencija načinjeno u delu koji se odnosi na to da državni organi ne moraju da daju tražene informacije, nego u delu prava građana koji traže informacije.
Dimitrijević smatra da Nacr zakona zaobilazi dosadašnje probleme, poput toga da se rešenja Poverenika ne izvršavaju, podsećajući da Vlada Srbije nije izvršila čak 340 rešenja.
Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, rekao je, između ostalog, da se izmenama Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja uvode kazne za državne organe, ukoliko u roku od 15 dana ne dostave traženu informaciju, jer je, kako je naveo, najveća sramota svih organa vlasti da ne poštuju tražioca informacija.
– Ne smete ignorisati svoje građane i ne može se nekažnjeno ćutati – rekao je Marinović, ukazujući da je preložena fiksna kazna od 30.000 dinara za nepostupanje po zahtevu tražioca informacija i to u roku od 15 dana. Objasnio je da uz tu novčanu kaznu ide i rešenje poverenika da se mora postupiti po zahtevu tražioca informacije.
Javna rasprava o ovom Nacrtu zakona traje do 16. juna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.