Veća transparentnost rada organa vlasti – jedan od ciljeva

Podsećajući na jedan od ciljeva nove Strategije reforme javne uprave, poverenik Milan Marinović kaže da želi da ova institucija u budućnosti omogući svima koji traže informacije da brže i lakše do njih dodju:

„Mi hoćemo da se to unormali, da se odvoji žito od kukolja, da ljudi koji zaista traže informaciju na brži i lakši način dođu do nje, da organi vlasti transparentnije rade, i to jeste jedan od ciljeva Strategije reforme javne uprave. U ovom trenutku uloga Poverenika nije beznačajna, ali se svodi na ulogu jednog drugostepenog organa. Mi nismo u situaciji kao nezavisan državni organ da građanima obezbedimo informaciju, odnosno da je mi tražimo umesto njih. Takođe, kada građanin traži neku informaciju od nekog ministarstva ili drugog organa javne vlasti i žali se nama, mi nismo u situaciji da to sprovedemo sada prinudno jer nemamo takve alatke u rukama shodno sadašnjem slovu Zakona“, objašnjava Poverenik Marinović koji je na toj funkciji od 2019. godine.

Kaže da broj žalbi u oblasti pristupa informacija od javnog značaja svake godine raste: „Razlog može biti dvojak. Ja ne mogu da budem sada pametan da kažem koji je od ova dva pretežniji. Jedan je da organi vlasti, a to će mnogi da zaključe, više skrivaju informacije, pa samim tim dolazi do više žalbi. Drugi razlog može biti da je inače povećan broj zahteva za pristup informacijama pa sledstveno tome povećan je broj žalbi i da građani imaju više poverenja u instituciju Poverenika da će mu obezbediti pristup informaciji, pa se zato više žale. Ja želim da verujem da je ovaj razlog drugi preovlađujući, a da li je to zaista – ne znam“.

U razgovoru o očekivanjima ubuduće, Poverenik navodi još jednu ideju koja se, kako kaže, iznedrila.

„Želim da Poverenik malo više uđe u Srbiju. Da napusti Beograd u smislu da ima područne jedinice u nekim regionalnim centrima, primera radi, ne mora to stajati u zakonu konkretno koji centri – Novi Sad, Kragujevac i Niš, gde bi građani mogli da podnose žalbe tu, da se tu rešava po njihovim žalbama. Mi imamo nadležnosti o zaštiti podataka o ličnosti da odatle inspektori idu, recimo iz Niša u Lebane, Vlasotince, Babušnicu, Leskovac, Vranje, Pirot da vrši nadzor, a ne iz Beograda. Ja mislim da je to dobra ideja. Ja sam nju prvi put stavio na sto na razgovor s ministarkom pred Novu godinu, njoj se to učinilo interesantnom idejom, naravno uvek se postavlja pitanje troškova. Rešenje je da tu rade ljudi koji žive u tim mestima. Mi smo, inače, dobili proširenje sistematizacije. Predstavnici lokalne samouprave koji su narodni poslanici jako su se obradovali ovoj ideji, jer svako želi da im dođe država na noge da tako kažem. U ovom slučaju, građanima na noge“.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je, u koordinaciji sa Poverenikom, počelo rad na nacrtu izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a ministarka Marija Obradović je najavila ambiciozan plan da se ove izmene i dopune donesu u prvom kvartalu 2021. godine. Poverenik promene smatra neophodnim.

„U vreme kada je donet on je bio jedan od najboljih zakona u svetu, prevaziđen je sad, treba da se dorađuje, prošlo je 15 godina, ali mislim da možemo da donesemo zakon koji će da bude na opštu dobrobit. Očekujem da donese veće ostvarivanje prava koje je inače i Ustavom proklamovano – pravo na obaveštenost, lakše ostvarivanje prave, brži dolazak do informacija, veću proaktivnost organa vlasti, dakle sve s jedne strane, i onemogućavanje zloupotreba sa druge strane“, poručuje Poverenik.

Podrška EU nezavisnim institucijama

Evropska unija pruža podršku nezavisnim institucijama od samog početka njihovog rada. Osim insistiranja na njihovoj punoj samostalnosti u odnosu na izvršnu vlast i obezbeđivanju adekvatnih kapaciteta za rad, EU je u proteklih 16 godina konstantno pružala stručnu pomoć njihovom radu oslanjajući se na iskustva dobre prakse u svojim zemljama. Takođe, EU je kroz program SIGMA pružala i stručnu podršku resornim ministarstvima za unapređene pravnog okvira za njihov rad.