Šanse Belgije da preživi kao jedinstvena država dodatno su umanjene pošto je u subotu uveče čovek koji je trebalo da bude novi premijer odlučio da odustane, posle gotovo šest meseci preganjanja oko formiranja vlade.
Iv Leterm, lider flamanske Demohrišćanske stranke koja je osvojila najviše glasova na izborima održanim u junu, otišao je u kraljevsku palatu i saopštio kralju Albertu da je učinio sve što je bilo u njegovoj moći.
Šanse Belgije da preživi kao jedinstvena država dodatno su umanjene pošto je u subotu uveče čovek koji je trebalo da bude novi premijer odlučio da odustane, posle gotovo šest meseci preganjanja oko formiranja vlade.
Iv Leterm, lider flamanske Demohrišćanske stranke koja je osvojila najviše glasova na izborima održanim u junu, otišao je u kraljevsku palatu i saopštio kralju Albertu da je učinio sve što je bilo u njegovoj moći. Monarh je prihvatio Letermovu ostavku, ali je ostalo otvoreno pitanje šta će biti s nastojanjima da se pronađe konsenzus između duboko podeljenih flamanskih i valonskih zajednica.
Ostavka Leterma označila je prekretnicu duboke krize i pojačala izglede za raspad države u srcu Evrope – na jedan veći, prosperitetniji flamanski region na severu, gde zahteve za samostalnošću potpaljuje nacionalizam, i manji, siromašniji valonski region na jugu koji je skloniji očuvanju Belgije.
Otkako je Leterm pobedio na izborima vođeni su beskrajni pregovori u kojima su učestvovale četiri flamanske partije i valonski demohrišćani i liberali. Leterm je potencijalnim koalicionim partnerima u petak postavio ultimatum sa zahtevom da odgovore na tri ključna pitanja. Letermovi zahtevi bili su usredsređeni na akciju reformisanja federalnih struktura, odnosno utoljavanje gladi flamanskog nacionalizma, tako što bi Flandrija dobila veće nadležnosti, uz slabljenje uloge centralne vlasti. Njegove valonske kolege demohrišćani s tim se nisu složile, što je i dovelo do ostavke.
Prošlog meseca su svi flamanski narodni poslanici, izuzev jednog „zelenog“, glasali za raskidanje ugovora na osnovu kojeg je belgijska vlada funkcionisala decenijama, i protiv volje frankofone strane pribegli vladavini većine. Flandrija je veća polovina zemlje i ima šest miliona stanovnika, dok u manjoj Valoniji živi 4,5 miliona građana Belgije.
U Belgiji ljudi koji govore holandski, i oni kojima je francuski maternji jezik, međusobno ne komuniciraju. Oni gledaju različite TV stanice, čitaju različite novine, decu šalju u odvojene škole i na posebne univerzitete. Nesuđeni mandatar za sastav nove vlade Iv Leterm je demohrišćanin, ali njegov predlog odbili su demohrišćani s druge strane lingvističke granice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
