Posle dugih konsultacija sa predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem, premijer te države Fransoa Fijon objavio je drugu reviziju budžeta Francuske za 2012. u protekla tri meseca. Suočena sa uzdrmanim kreditnim rejtingom koji je i dalje maksimalan „AAA“, procenama da ekonomski rast u narednoj godini neće dostići prognoziranih 1,75 odsto, već jedan odsto i obavezama prihvaćenim na nedavnom sastanku G-20, francuska vlada je donela više izmena budžeta.
Porez na dodatu vrednost (PDV), smanjen pre dve godine za restorane, restauraciju stanova i zgrada i knjige, sada se podiže sa 5,5 odsto na sedam odsto, dok će velika preduzeća, čiji promet prevazilazi 250 miliona evra plaćati PDV u vrednosti od pet odsto. Takođe, ukidaju se neke posebne poreske olakšice, davane, između ostalog prilikom investicija u nekretnine, koje više ni ne služe kao podsticaj. Nove mere predviđaju i ubrzavanje postepenog povećanja minimalne starosne granice za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine, te smanjenje socijalne zaštite za siromašne, zamrzavanje plate predsednika države, članova vlade, uključujući državne sekretare, do 2016.
U celini gledano, vlada predviđa da će na taj način državni budžet za 2012. biti smanjen za sedam milijardi evra u 2012, a za 11,6 milijardi evra u 2013. Očekuje se da će vrednost državnog deficita u 2012. iznositi 4,5 odsto, dok će u 2013. biti smanjena na tri odsto, a naredne godine samo dva odsto, što bi dovelo do uravnoteženog budžeta 2016. i smanjenja ukupnog duga države za 65 milijardi evra. Ovo je prvi put da vlada šest meseci uoči izbora usvaja nepopularne restriktivne mere, a iznenađenje izaziva i podatak da je takva odluka doneta samo tri meseca posle „stezanja kaiša“.
Svi Sarkozijevi rivali na predsedničkim izborima zakazanim za april 2012. osudili su taj potez vlade. Ekstremna desnica smatra da je teret prebačen na najsiromašnije, dok socijalisti podsećaju da je državni deficit od dolaska na vlast Sarkozija pre četiri godine uvećan za više od 500 milijardi evra. U tom kontekstu, ističu da su plate članova vlade Španije umanjene za deset odsto, a britanskih ministara za pet odsto, odnosno da te države nisu donele odluku o zamrzavanju plata zvaničnika. Ekonomisti, poput Žaka Atalija, podsećaju da restriktivne mere, bez uvećanja obima privrednih aktivnosti, umanjuju budžetske prihode, što znači smanjenje državnog budžeta.
Ukoliko nove mere ne donesu kratkoročne rezultate, stopa nezaposlenosti nastavi da raste, a levica se objedini, Sarkozija i vladajuću stranku očekuje suviše težak zadatak na predstojećim predsedničkim i parlamentarnim izborima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
