Većina članova Nadzornog odbora za izbornu kampanju u vezi sa naprednjacima

Da li će to desetočlano privremeno telo, koje je Skupština imenovala 14. februara, zaista ispuniti svrhu i raditi taj posao kako treba, s obzirom na imena koja su se našla na tom spisku, ostaje da se vidi.

Sagovornici Danasa podeljenog su mišljenja, i dok jedni tvrde da je bilo kakav nadzor kroz tela koja faktički formira vlast besmislen, drugi ne gube nadu da će prisustvo članova iz opozicije koliko-toliko izmeniti odnos snaga i obezbediti bar za nijansu drugačije uslove preizborne kampanje.

Članovi Nadzornog odbora ne mogu biti članovi organa političkih stranaka, ali je deo izabranih pojedinaca svakako u članstvu stranke i to one na vlasti – Srpske napredne stranke.

Tako je prvi na listi v.d. upravnika Narodnog pozorišta Svetislav Bule Goncić, član SNS-a koji je bio na listi ove stranke za beogradske izbore 2018. godine.

I ovaj put kampanju kontrolišu novinarka-prezenterka RTS Ivona Pantelić i profesorka nemačkog jezika Jelena Milenković Orlić, pomoćnica ministarke turizma i, kako pišu mediji, žena Slobodana Orlića, direktora marketinške agencije „Right“ Gorana Veselinovića, kuma Aleksandra Vučića. Imenovani su i ekonomista iz SPS-a Marjan Jovanović, pravnici Boris Bajić, Ridvan Redžepi i Samra Fetahović, te redovni profesor univerziteta Branko M. Rakić, savetnik za pravna pitanja Miodrag Savović, kao i i prvak Opere Aleksandar Stamatović.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da ne može da komentariše članove nadzornog odbora, jer je pitanje kako su i zašto dospeli u to telo “pitanje za njih, koji su pristali da igraju tu igru”.

– To je pitanje kako za ljude iz vlasti tako i iz opozicije, jer deo čine ljudi koje je predložila opozicija. Znamo unapred da su njima vezane i noge i ruke, ali su oni pristali da se igraju i da faktički stvore jednu zastavu, da vlast može da kaže, evo imamo i predstavnike opozicije, i šta hoćete sad? Te članove imenuje Skupština, zar treba za mene da glasa dr Atlagić, koji je dva puta postavio poslaničko pitanje da li sam ja sa još desetak časnih ljudi među onima koji ruše državu Srbiju i njenu Vladu? Ja to sebi ne bih dozvolio, a nadam se da neće ni jedan častan čovek. Da o članovima Nadzornog tela i onog drugog za medije odlučuju oni zbog kojih se i održavaju vanredni izbori, koji su ovih godinu i po dana vladali faktički nelegalno i nelegitimno, jer, kao što znate, mi nismo imali izbore nego smo imali oktroisanu situaciju, objašnjava Milivojević.

– Ja takođe pitam zašto je tu neki glumac blizak vlasti ili voditeljka RTS-a ali i zašto su tu neki ljudi iz opozicije, kada znaju da je to jedna predstava, u slučaju oba nadzorna tela. Čak nije prošao ni onaj dogovoreni predlog da jedan građanin može da potpiše za više izbornih lista, pa sad i u toj situaciji ima mogućnosti da se manipuliše. Ako imamo 95.000 ljudi koji su već potpisali za listu SNS, to znači da oni mogu sada namerno da potpisuju liste opozicije, kako bi ih obarali. Kad čak i tako banalne stvari nisu prošle koje je tražila opozicija, o čemu onda pričamo, pita Milivojević.

On dodaje da REM već postoji, koji je jedna vrsta “institucije za cenzuru, nadministarstvo”, koja inače delegira šest članova u privremeno telo za kontrolu medija u izbornom procesu.

– To je šest ljutih branilaca režima, a ostalih šest delegiraju sve stranke navodne opozicije uključujući i one za koje znamo da nisu opozicija. Znači imamo u startu, tokom strukturiranja tog tela, jasnu situaciju gde i da svih šest, pod uslovom da zaista jesu opozicija, ne mogu da nadglasaju onih prvih šest. Svako ko je zažmurio na takvu situaciju, treba ga pitati zašto, jasan je Cvijetin Milivojević.

Rade Veljanovski, penzionisani profesor Fakulteta političkih nauka, koji jeste prihvatio članstvo u privremenom telu koje je nadležno za nadzor medija sa nacionalnom frekvencijom tokom predizborne kampanje i koje treba da obezbedi bar nekakav pristup opozicionim strankama, smatra da formiranje Nadzornog odbora može da napravi razliku u izbornim uslovima.

– Dobro je što postoji ovakvo telo jer više puta je opozicija reagovala na to što, iako je predviđeno Zakonom o izboru narodnih poslanika, taj odbor nije funkcionisao i vreme je da konačno profunkcioniše. I naravno da bi on trebalo da zastupa i vlast i opoziciju, da bude objektivan i da javnost obaveštava o onome u šta ima uvid, napominje Veljanovski, koji nije želeo da komentariše sastav tog tela, jer nije upućen u temu.

Glumac i član SNS Svetislav Goncić, jedan do imenovanih članova, navodi za Danas da je i ranije bio deo ovog tela, koje nije, bar u najvećem delu, ni rasformirano, ali njegov zadatak ranije nije bio jasan niti je funkcionisalo na pravi način.

– I u prošlom sastavu bio je profesor Pravnog fakulteta Branko Rakić, koji je radeći tu i analizirajući iskoristio to da pokrene kao temu pokrene i na fakultetu, te upotrebi za unapređenje rada Nadzornog odbora, koji pre nije ni funkcionisao kako treba. Zato se nadam da će sigurno biti unapređenja bar u delu regulative i plana rada, kako bi se što jasnije i transparentnije odgovorilo na zadatak koji to telo ima, kaže Goncić.

Prema njegovim rečima, Odbor je tek formiran, pa još nije održana prva sednica, na kojoj će biti reči o organizaciji posla i ciljevima.

Procedura

Novi odbor ima deset članova koje imenuje Skupština, polovinu na predlog Vlade, a polovinu na predlog poslaničkih grupa „iz reda istaknutih javnih radnika“. Još jedna njegova uloga koju predviđa zakon je da se obraća javnosti radi „zaštite moralnog integriteta ličnosti kandidata“, upozorava na postupke političkih stranaka, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja kojima se ometa izborna kampanja i donosi svoj poslovnik. Novim Zakonom o izboru narodnih poslanika predviđeno je formiranje nadzornog odbora za izbornu kampanju, dok se u prethodnom zakonoskom rešenju slično telo zvalo samo „nadzorni odbor“.