Većina građana gleda televiziju i ostaje neinformisana

Ulazeći u pojedinosti, istraživanje je pokazalo da su vanredne situacije poput požara, havarija ili elementarnih nepogoda, bezbednosne teme koje izazivaju najviše pažnje kod javnosti. Interesovanje bude i teme koje se bave dijalogom Beograda i Prištine o Kosovu, organizovanim kriminalom i terorizmom. Najmanje interesovanja pokazali su za pitanje odnosa Srbije i NATO – čak 57 odsto građana nije zainteresovano za ovu temu.

Više od polovine ispitanika imenovalo je televiziju kao primarni izvor informacija o bezbednosnim pitanjima. Od njih, ubedljivo najgledaniji je RTS (22 odsto), a slede Pink (12 odsto), TV Prva (sedam odsto) i N1 (sedam odsto). Posle televizije, građani najviše informacija o radu sektora bezbednosti dobijaju od internet portala (17 odsto), objava pojedinaca na društvenim mrežama (osam odsto) i dnevne štampe (pet odsto).

U delu istraživanja koji se bavi dostupnošću informacija, najveći procenat građana (46 odsto) je istakao da je nužno da rešenje o razgraničenju Srbije i Kosova bude dostupno javnosti. S druge strane, najmanji procenat ljudi (13 odsto) smatra da je neophodno objaviti imena ljudi i organizacija koje BIA prisluškuje.

Kada je reč o nabavci hiljadu automobila za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova, 34 odsto građana smatra da informacije o toj nabavci nisu dostupne javnosti. Od tog broja, 41 odsto smatra da je to da bi se prikrila korupcija i nepravilnost u radu institucija. Slično tome, 38 odsto građana misli da imena odgovornih za rušenje u Savamali nisu dostupna javnosti. Ubedljiva većina njih (46 odsto) smatra da je to zbog toga da bi se zaštitili stranački interesi.

Upitani o tome ko informiše javnost o bezbednosnim pitanjima, 33 odsto je prepoznalo predsednika Republike. Međutim, upitani ko bi trebalo da radi taj posao svega 12 odsto je imenovalo predsednika. Sudeći prema rezultatima istraživanja, građani bi preferirali da taj posao preuzmu ministri policije i odbrane (34 odsto), direktori službi i policije (14 odsto) i zaposleni u tim institucijama (14 odsto).

Najviše poverenja ispitanici imaju u vojsku (59 odsto), zatim u policiju (47 odsto) i bezbednosne službe (34 odsto). Na začelju ove liste stoji institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kojoj veruje 25 odsto anketiranih.

Većina ispitanika smatra da bi institucije bezbednosnog sektora trebalo da budu otvorenije, ali i da bi kontrola u delu koji je zatvoren za javnost morala da bude pojačana. Ukupno 63 odsto ispitanika je reklo da bi, kako tela koja su unutar bezbednosnih institucija, tako i ona van, trebalo da kontrolišu njen rad. Većina građana (37 odsto) bi volela da vidi da taj posao obavlja Vlada, zatim predsednik Srbije (23), pa Agencija za borbu protiv korupcije (21).

Bez poverenja u informacije koje funkcioneri iznose o sebi

Čak tri četvrtine građana smatra da bi policija trebalo da bude otvorena u svom radu – uglavnom (50 odsto) ili u potpunosti otvorena (24 odsto). Međutim, samo 40 odsto građana smatra da je policija trenutno otvorena. Zanimljivo je da oko dve trećine građana smatra da bi informacije o funkcionerima na čelu bezbednosnih institucija trebalo da budu dostupne. Međutim, čak 64 odsto građana nema poverenja u informacije koje ovi funkcioneri iznose o sebi (o imovini, prihodima, obrazovanju, prethodnom radnom iskustvu).

Metodologija

Terensko istraživanje uradila je agencija Ipsos, koristeći upitnik koji su sastavili u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku. Ukupno, ispitano je 1.030 građana iz 67 opština, koji su bili podeljeni po polu, starosti, regionu, tipu naselja, obrazovanju. Paralelno, za kvalitativne podatke, u Beogradu je održana fokus grupa sa učesnicima koji su informisani o bezbednosnim temama.