Većina građana nema vremena za čitanje

Veoma mali broj, oko 6,5 odsto odlazi na kulturne događaje, dok je 1,5 odsto njih izjavilo da nema slobodnog vremena. To je pokazalo najnovije istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka „Kulturne potrebe i navike građana Srbije“.

Istraživački tim Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka je krajem novembra – početkom decembra 2015. godine sproveo istraživanje Kulturne potrebe, navike i stavovi građana Srbije na uzorku od 1.565 ispitanika, od planiranih 1.600, što čini 97,81 odsto realizacije uzorka. Istraživanje je sprovedeno sa ciljem sagledavanja aktuelnih karakteristika u kulturnom ponašanju građana Srbije, ali i sa idejom komparativne analize sa istraživanjem Kulturne prakse građana Srbije, koje je 2010. godine takođe sproveo Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (Milankov, Cvetičanin).

U okviru istraživanja, kao razloge za neposećivanje kulturnih ustanova najviše ispitanika je navelo da nema vremena (36,9%) ili da nema interesovanja za takve sadržaje (31,5%), dok su ostali razlozi bile visoke cene ulaznica ili nekvalitetan program. Veliki broj ispitanika izjavio je da ne posećuje ovakve događaje jer ne postoje u mestu njihovog stanovanja (17%).

Građani u najvećem procentu nemaju vremena za čitanje, posetu kulturnim spomenicima ili bibliotekama, a potom i za gledanje ili slušanje TV ili radio programa iz oblasti kulture.

Od onih koji su se izjasnili da posećuju ovakve aktivnosti uglavnom su to mlađe žene koje žive u gradu i koje su visoko obrazovane. Tipičan predstavnik ne-publike je muškarac, srednjih godina i srednjeg obrazovanja iz urbanog područja. Žene dvostruko više čitaju i posećuju kulturne ustanove, dok su muškarci aktivniju u oblasti sporta i interneta. Oni najčešće posećuju sportske manifestacije, kladionice i kazina, dok se u slobodne vreme najčešće dosađuju ili odmaraju.

Skoro trećina mladih provodi slobodno vreme u kafićima, dok pripadnika srednje generacije to čini manje, samo 13,3 odsto, a stariji od 50 godina samo 2,4 odsto. Starosne razlike u rekreativnim aktivnostima nisu značajno izražene.

Što se tiče aktivnosti iz oblasti umetnosti u kojima su učestvovali građani Srbije, istraživanje je pokazalo da se najveći broj bavio pevanjem (43%), igrom uz muziku (32,1%), dok se fotografijom bavilo 12, 1 odsto.

Filmski sadržaji su najposećeniji program u kulturi i bioskope godišnje poseti preko polovina anketiranih. Najčešće idu u bioskop jednom do tri puta godišnje (29,3%) i, poredeći sa ranijim istraživanjima, poseta filmskim sadržajima se povećala. 

Razvoj novih tehnologija, zastarelost opreme i privatizacija dovele su do kontinuiranog smanjivanja broja sala iz godine u godinu, da bi potom, sa trendom otvaranja novih multipleks bioskopa, kao i pokretanje 3D mobilnog bioskopa koji je obilazio (i dalje obilazi) mesta u kojima bioskop više nije aktivan, doveo do nove popularizacije i povećanja posete filmskim projekcijama. Takođe, sa sve većom popularnošću filmova koji su rađeni u 3D tehnologiji, koji se retko mogu gledati kod kuće, raste i brojnost publike koja dolazi da uživa u ovakvim filmskim ostvarenjima. Naime, svaki četvrti građanin Vojvodine i svaki peti građanin Srbije južno od Beograda smatra da se u
njegovom mestu retko održavaju bioskopske projekcije, dok to misli svega 4,1 odsto građana Beogradskog regiona.

Gledanje televizije, slušanje muzike i čitanje novina za gotovo polovinu ispitanika predstavlja omiljeni način provođenja slobodnog vremena. Gotovo 60 odsto građana Srbije redovno čita novine (uključujući i internet portale dnevnih novina), dok nešto manje od četvrtine povremeno čita dnevne novine. Najviše se čitaju novine kolažnog tipa poput tabloida.

Prema rezultatima istraživanja sprovedenim 2015. godine, internet u Srbiji redovno koristi 74,6 odsto ispitanika, od čega 61,2 odsto ispitanika to čini svakodnevno, a 19,7 odsto građana ne koristi internet. Naime, 2005. godine internet je redovno koristilo 28,5 odsto građana, 2010. godine 63 odsto građana, dok je 2015. godine broj redovnih korisnika porastao na 74,6 odsto.

Više od polovine građana mesečno za kulturne sadržaje izdvoji maksimalno do 2.000 dinara, petina građana za kulturu troši od 2.000 do 5.000 dinara, a 22,6 odsto ne izdvaja uopšte sredstva za kulturnu potrošnju. Očekivano, sa porastom mesečnih prihoda raste i kulturna potrošnja.

Celo istraživanje možete pročitati na ovom linku.