Većina građana Srbije zabrinuta zbog uticaja klimatskih promena na budućnost mesta u kojem žive

Kako se ukazuje, građani misle da je potrebno upotrebiti sve raspoložive postupke i tehnološke alate u borbi protiv klimatskih promena.

Takođe, većina ispitanika prepoznaje uticaj klimatskih promena na njihovu svakodnevicu i iskazuje zabrinutost zbog uticaja ovih promena na budućnost mesta u kojem žive.

“Da su aktivnosti ljudi najvažniji uzrok klimatskih promena smatra 93 odsto ispitanika, a više od tri četvrtine u potpunosti opovrgava stav da je Srbija jedna od vodećih zemalja u borbi protiv klimatskih promena i smatra da se donosioci odluka ne bave dovoljno klimatskim promenama”, navodi se u istraživanju.

Kako se ukazuje, naučnim podacima o klimatskim promenama ne veruje 5,4 odsto ispitanika, a među muškarcima (7,6 odsto) dvostruko je veći procenat onih koji ne veruju naučnim podacima nego među ženama (3,6 odsto).

“Samo 20 odsto ispitanika misli da je vazduh oduvek bio zagađen. S ovim stavom se u potpunosti (54 odsto) ili delimično (21 odsto) ne slaže skoro tri četvrtine ispitanika. Četiri najzastupljenije posledice klimatskih promena koje su najprisutnije u Srbiji, prema mišljenju ispitanika su: zagađenje vazduha (67 odsto), porast temperature (58 odsto), ekstremni vremenski uslovi (44 odsto) i smanjenje kvaliteta i količine vodnih resursa (42 odsto). Treba napomenuti da zagađenje vazduha nije posledica klimatskih promena, ali svakako je u direktnoj vezi obzirom da preko 70 odsto energije u Srbiji dolazi iz procesa spaljivanja fosilinih goriva”, ukazuju iz Centra za unapređenje životne sredine.

Istraživanje je pokazalo da su građani (58 odsto) samosvesni i prepoznaju sopstvenu odgovornost, dok, takođe, smatraju da Vlada Srbije (75 odsto), Ministarstvo zaštite životne sredine (45 odsto) i kompanije (45 odsto) imaju najveću odgovornost u borbi protvi klimatskih promena.

“Tačno 16 odsto ispitanika je saglasno sa stavom da ništa ne mogu da promene da bi smanjili svoj uticaj na izmenjene klimatske uslove. Primetno je da muški ispitanici (21 odsto) pokazuju primetno veći stepen saglasnosti s navedenim stavom u odnosu na ispitanice (13 odsto). Ohrabruje podatak da bi više od dve trećine građana uložilo dodatni trud da smanji sopstveni uticaj na klimatske promene kada bi imalo više informacija”, ukazuje se u istraživanju.

U Centru za unapređenje životne sredine ukazuju da uprkos povremenom utisku da građani imaju nizak nivo svesti i informisanosti o klimatskim promenama, ovi rezultati navode na zaključak da je situacija znatno povoljnija, ali da procenat upućenosti ispitanika opada kada se radi o specifičnim ishodima i posledicama.

“Zbog toga je važan stalan rad na sveobuhvatnom i detaljnom informisanju i obrazovanju u ovoj oblasti, kako bi se građani osnažili i uključili u procese ublažavanja i prilagođavanja na klimatske promene, i dali svoj doprinos u skladu sa ličnim mogućnostima”, naglašavaju u Centru.

Stavovi o klimatskim promenama su deo Analize istraživanja o stanju, potrebama i stavovima građana Republike Srbije u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

Istraživanje je sprovedeno u avgustu 2021. godine i u njemu je učestvovalo ukupno 504 ispitanica i ispitanika iz cele Srbije.

Kompletno istraživanje možete preuzeti na linku: https://cuzs.org.rs/klima-docs/Analiza-istrazivanja-u-oblasti-energetske-efikasnosti-i-obnovljivih-izvora-energije.pdf

Projekat „Energija promene“ sprovodi Centar za unapređenje životne sredine u saradnji sa udruženjem Klima101, u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Zeleni inkubator“, uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije Fridrih Ebert.