Većina medicinara nezadovoljna ministarstvom, bez poverenja u Krizni štab 1Foto: EPA-EFE/ MARKO ĐOKOVIĆ

Većina zdravstvenih radnika zaposlenih u kovid sistemu imala je umerene simptome depresivnosti, anksioznosti i stresa – pokazalo je istraživanje o mentalnom zdravlju zdravstvenih radnika zaposlenih u kovid bolnicama i ambulantama, koje je sprovelo Društvo za održivu budućnost – Koraci u saradnji sa Filozofskim fakultetom u Beogradu.

Ovo istraživanje, koje je obuhvatilo 286 ispitanika, ispitivalo je prisutnost prethodno pomenutih simptoma postavljajući pitanja učesnicima o tome kako su se osećali u prethodnih nedelju dana.

Ispitivanje se takođe bavilo i prisutnošću sindroma profesionalnog sagorevanja među zdravstvenim radnicima. Jedan od aspekata ovog sindroma – emocionalna iscrpljenost – bila je izuzetno izražena, pa je tako najveći broj učesnika (38 odsto) kazao da se svakodnevno oseća iscrpljeno zbog posla a još 27 odsto da se tako oseća više puta nedeljno.

Pored toga što je otkrilo koliko je prethodnih godinu i više dana uticalo na mentalno zdravlje zdravstvenih radnika, ovo ispitivanje pokazalo je i zabrinjavajuće nezadovoljstvo i nepoverenje zaposlenih u zdravstvu u tela koja su upravljala pandemijom.

Većina, čak 68 odsto ispitanika, nezadovoljna je načinom na koji je Ministarstvo zdravlja upravljalo kriznom situacijom. Istovremeno, trećina njih smatra da instrukcije koje su stizale od Ministarstva uopšte nisu bile pravovremene a dodatnih 18 odsto da su to bile u maloj meri.

Takođe više od polovine ispitanika 56,6 odsto nema nimalo poverenja u Krizni štab. Njih još 19 odsto ima malo poverenja, dok Kriznom štabu u velikoj meri odnosno potpunosti ukupno veruje tek devet odsto učesnika.

Ispitujući zadovoljstvo medicinskih radnika različitim aspektima rada tokom pandemije istraživanje je pokazalo da su zaposleni u zdravstvu najnezadovoljniji načinom reorganizovanja rada – više od polovine ispitanika (55 odsto) nezadovoljno je načinom na koji je rad organizovan u njihovoj ustanovi. Isti procenat nezadovoljan je kada je u pitanju obezbeđivanje prostora za bezbedno odmaranje (55 odsto), a nešto manji ali I dalje značajan udeo ispitanika (41 odsto) nezadovoljan je merama bezbednosti nakon kontakta sa zaraženim.

Na drugoj strani, ispitanici su u velikoj meri bili zadovoljni obezbeđivanjem potrebnih lekova za adekvatno lečenje pacijenata (55 odsto zadovoljnih) i dostupnošću zaštitnih maski i rukavica (75 odsto je bilo zadovoljno ovim segmentom).

U istraživanju je učestvovalo 286 ispitanika, čije je prosečni radni staž 16 godina, i među kojima su većinu činile žene, kao i medicinski radnici iz Beogradskog regiona. Takođe malo više od polovine učesnika bili su lekari specijalisti i lekari na specijalizaciji. Među ispitanicima 52 odsto bilo je zaraženo Sars-Cov-2 virusom dok je još veći procenat njih – 68 imao člana porodice obolelog od kovida 19.

Detaljni rezultati ovog istraživanja biće predstavljeni danas (subota) u 11 časova u GI „Miljenko Dereta“, Dobračina 55.

Nezadovoljni medijima

U pogledu podrške koju su dobijali učesnici su uglavnom ocenili da je porodica ta od koje su dobili najveću podršku. Tako je 92 odsto zadovoljno podrškom porodice, 36 odsto podrškom nadređenih, a deset odsto podrškom Kriznog štaba. Većina od 74 odsto nije zadovoljna podrškom KŠ. Većina ispitanika – 62 odsto – takođe je nezadovoljna podrškom dobijenom od strane medija a skoro isti procenat njih nije zadovoljan načinom na koji je njihov rad i rad njihovih kolega prepoznat od strane medija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari