Većina medija ne može da prati razvoj tehnologije

U medijima postoji nezainteresovanost zaposlenih da se digitalno usavršavaju, smatra Ivane Milanović Hrašovec, jedna od autorki istraživanja i novinarka nedeljnika Vreme.

Rezultati istraživanja pokazuju i da se više od 80 odsto medijskih profesionalaca svakodnevno informiše preko interneta, iz televizijskog programa oko 12, a kroz novine svega 3,5 odsto.

– U svetu su se kolege iz printa preorijentisali u digitalni biznis i uspeli da prežive tržišnu trku i zarađuju vrlo lepe digitalne pare, kazala je Jasna Koprivica, izvršna direktorka portala Telegraf.rs, navodeći kao dobre primere Gardijan i NJujork tajms.

Ona je istakla da je Gardijan bio jedan od prvih u Britaniji koji se okrenuo digitalizaciji, pri čemu je došlo do pada prodaje štampanog uzdanja, a desila su se i brojna opuštanja. Zbog svega ovoga, ističe Koprivica, kompanija je godinama poslovala sa gubicima. Ipak, zahvaljujući donatorima list je stao na svoje noge.

Kao dobar primer pomenut je i dnevnik „Danas“ koji je modernizovao i svoje internet izdanje i osnovao čitalački klub, čime je dobio i u materijalnom smislu i u smislu kvaliteta.

– Srbija uz Rumuniju i Belorusiju ima najmanje ulaganje po glavi stanovnika u digitalni marketing. Ali to ne znači da treba odustati od inovacija. Do inovacija je moguće doći i bez nekih većih ulaganja jer je alate koji se često koriste moguće nabaviti i u nekoj besplatnoj varijanti koji su za srpske uslove veliki napredak, kazao je Vladimir Aranđelović, izvršni direktor Digital Communications Instituta.

Ovo je posle Niša i Novog Sada, treći okrugli sto na temu „Inovacije u medijima“ koji je organizovala Asocijacija medija uz podršku Nenada Popovića, ministra za inovacije i tehnološki razvoj.