Većina nas je poslednji put čula sirene tokom NATO bombardovanja: Zašto to uopšte nije dobro?

Prvo je bilo zakazano za 7. septembar, ali se od njega odustalo bez objašnjenja. U ostatku Srbije o takvim najavama nije bilo ni reči.

Sagovornici Danasa saglasni su da je razlog izostanka testiranja zvučne uzbune u Srbiji potpuna devastacija postojećeg sistema, dok planovi o izgradnji novih nisu makli sa mrtve tačke.

Razlog propadanja ovog segmenta obaveštavanja i uuzbunjivanja mogla ni da bude nebriga i manjak novca koji se godinama izdvajao za održavanje sistema, za šta su po zakonu zadužene lokalne samouprave.

Inženjer telekomunikacija Avram Izrael, inače načelnik beogradskog Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje tokom NATO agresije, kaže za Danas da se taj sistem pokazao kao veoma funkcionalan kroz dana trajanja bombardovanja, ali da je kasnije zapušten i skrajnut ne samo nebrigom već i lošijim zakonskim rešenjima. On dodaje da bi probe trebalo da budu zakonska obaveza, ali da to nije predviđeno aktuelnim zakonom iz 2018.godine.

– Sistem za uzbunjivanje koji je korišćen 1999. je instaliran u periodu 70- 73. godine. Sirene su bile pneumatske, i bilo ih je 21 na teritoriji Beograda, a postavljene su na osnovu akustičke studije koju je uradio 1970. Centroprojekt i za tadašnje potrebe to je bilo na ivici dovoljnosti. U vreme kada se u Jugoslaviji polagalo dosta na sistem opštenarodne odbrane ugrađen je sistem za jednovremeno aktiviranje sirena i postavljeno skoro 150 električnih sirena, a sve prigradske opštine su imale povezano po pet sirena i tada je moglo da se iz Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje aktiviraju sve. Taj sistem je 1973. bio je u sklopu Sekretarijata narodne odbrane, postojalo je posebno odeljenje Službe obaveštavanja, a dva radnika su održavala sirene, objašnjava Izrael i dodaje da je održavanje do 90-ih godina bilo veoma dobro, te da se do 1999. održao u funkciji, a bio i dodatno „doteran“ pred bombardovanje.

– Ministarstvo odbrane, koje je tada bilo nadležno, nije mnogo hajalo za to . Bilo je u funkciji oko 150 električnih sirena, koje su se dopunjavale na ostali sistem za uzbunjivanje. Taj sistem je uspeo tokom bombardovanja da preživi i da emituje relativno aktuelne podatke. Služba osmatranja i obaveštavanja zaživela je 80-ih na teritoriji cele Srbijei u punom svetlu se iskazala tokom NATO bombardovanja, navodi Izrael.

Kako navodi, čitav sistem je „gurnut u zapećak“ posle 2000. godine.

– Civilna zaštita i Služba obaveštavanja iz nadležnosti vojske prešli su u MUP, iako se ta praksa i ranije pokazala kao loša. Služba obaveštavanja, jedina koja je 1999. bila vitalna, je skrajnuta na margine. To je neslavan epilog, u tom periodu, održavanja nema uopšte. Zatim je doneta odluka da se iz sistema isključe sve pneumatske sirene u Beogradu, danas ih ima na 19 mesta i prepuštene su zubu vremena. Sada praktično ne postoji sistem za uzbunjivanje, postojitih 150 električnih sirena koje ne traže neko veliko održavanje, ali nisu povezane u sistem za jednovremeno aktiviranje sirena, navodi Izrael.

On napominje i nedostatke aktuelnog Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama donetog 2018. godine.

– On je ukinuo vizuelno osmatračke stanice koje su bile predviđene u sklopu službe osmatranja i obaveštavanja. Postoje situacioni centri na lokalu koji nisu zaživeli ni u jednom gradu Srbije. Nije definisano no ko je nosilac finansiranja izgradnje i održavanja sistema. Zakonom nije predviđeno finansiranje, što je notorna glupost. Sada toga nema, spala je knjiga na nečiju dobru volju ili kukumavčenje iz nekih fondova. Sada vlada potpuna nezainteresovanost lokalnih samouprava koje ne žele da izdvajaju sredstva za to, već ih radije usmeravaju u političko propagandne svrhe, objašnjava Izrael.

Grad Beograd je pre tri godine najavio izgradnju komandnog centra za teritoriju Beograda i postavljanje više od 300 sirena.

Taj centar imao bi sistem ranog upozorenja za hemijske akcidente, a pratio bi i podatke o vodi, vazduhu, buci i zemljotresima. Uspostavljanje ovog sistema predviđeno je pomenutim zakonom, ali se sa realizacijom nije maklo od početka.

Međutim, to nije bio prvi put da se sličan projekat spominje.

Još je nekadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali najavio da će Grad do kraja 2017. završiti projekat za postavljanje novih sirena i sistema za uzbunjivanje u celom gradu.

– Skupština grada je pre nekoliko godina usvojila akustičku studiju, sa namerom da se u Tiršovoj ulici izgradi komandni centar sa više od 300 sirena, sa brojnim mernim instrumentima i senzorima duž rečnih korita. Tada su predviđene električne sirene, puni se kao električni automobili i imaju mogućnost da se njima emituje govorna poruka. Međutim, sam broj je bio sumanut, to je jednostavno bilo preskupo za budžet Beograda. Ušlo se u projekat, u obezbeđivanje građevinskih dozvola, što je teško išlo i nije se dešilo ništa, komentariše Izrael.

Bogoljub Milosavljević, profesor upravnog prava sa Pravnog fakulteta Union napominje da zakon o vanrednim situacijama ne predviđa obavezu proba sirena za uzbunu, ali da bi to trebalo da se podrazumeva.

– Tu oblast uređuje Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, a novi tekst zakona je veći naglasak stavio na prevenciju. Jedan od elemenata sistema je i taj sistem za obaveštavanje i uzbunjivanje, a Sektor za vanredne situacije je tu organ države koji treba da bude vodeći. U samom zakonu ne piše da bi trebalo da bude proba, ali piše, kao i u onom prvom iz 2009, da Srbija treba da izgradi novi sistem sa uvođenjem jedinstvenog broja za javljanje svih službi, kao što imate svuda u Evropi. Međutim, tu ni kamen temeljac nije bio određen, skupa je to zabava da se sve izgradi i taj sistem podrazumeva sirene svuda po teritoriji Srbije. Opština je dužna da obezbedi te akustične uređaje i da se stara o njihovom održavanju. Ne piše u zakonu da treba da se vrše probe, ali se podrazumeva da to treba da se isproba, pa je moguće da u nekom podzakonskom aktu stoji. Međutim, nažalost se tu nije krenulo sa nulte tačke. Da se makar krene u radove, pa da imamo jedan centar, iz njega bi mogle da se elektronskim putem da angažuju sirene u celoj Srbiji, naveo je Milosavljević.

Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu, napominje da je samo Beograd planirao da u naredne tri godine iz budžeta potroši 2,86 milijardi dinara, odnosno skoro 24 miliona evra, za sistem za obaveštavanje i javno uzbunjivanje, što u praksi uglavnom predstavlja sirene za uzbunu.

– Ove godine je predviđeno da se potroši 500 miliona dinara, a u naredne dve godine po 1,18 milijarde dinara za sistem za uzbunjivanje. Nije mi baš jasno zašto se ovoliki iznos troši na uzbunjivanje u Beogradu, posebno imajući u vidu da već postoji sličan sistem ali u svakom slučaju predviđena je njegova kompletne obnova u narednim godinama – za ne male pare, kaže Jovanović.

Kako se i da li ostatak Srbije bori sa izdvajanjima u tu svrhu, još je manje poznato.

Iz Sektora za vanredne situacije MUP-a, koji je krovni organ za funkcionisanje sistema u celoj Srbiji, nismo dobili odgovore na pitanja o broju lokalnih samouprava koje se pridržavaju zakona i održavaju sirene za uzbunu u funkciji, a nismo saznali ni da li će i kada zaživeti ideja o komandnom centru u Beogradu.

Ni iz Sekretarijata za poslove odbrane i vanrednih situacija nije stigao odgovor na pitanje koliko je sirena u Beogradu funkcionalno i da li je njihova neispravnost razlog zbog kog ni glavni grad ne sledi Vojvodinu u testiranju sirena za opasnost.

U Beogradu polovina neispravna
Prema poslednjim podacima o kojima je za medije početkom godine govorio Darko Glavaš, sekretar Sekretarijata za poslove odbrane i vanrednih situacija, od 118 sirena, koliko ih ima u gradu, 49 je neispravno, a 13 je obeleženo kao „nepoznato“. Glavaš je tada rekao da bi , prema akustičnoj studiji, trebalo da ih bude 316 i to potpuno automatizovanih, te da na moguću opasnost neće upozoravati isključivo zvučnim signalom.“Biće moguće upozoravati i glasovnim porukama, tako da će za jedan deo teritorije grada Beograda ili jedne opštine moći da se daje posebna poruka pošto će sistem biti prilagođen da šalje poruke kako na fiksnu telefoniju tako i putem društvenih mreža, tako i na mobilne telefone u određenoj zoni, zavisno od opasnosti koja je u tom momentu prisutna ili se očekuje na nekoj teritoriji“, objasnio je tada Glavaš.

Sirene ćutale i u znak sećanja na žrtve
Jedan od retkih puta kada su se sirene u Srbiji oglasile u mirnodopskim vremenima, kada je vlast odlučila da 5.avgusta 2015. na Dan sećanja tako oda počast stradalim i prognanim Srbima, sistem je praktično zakazao. Tada se, od 985 planiranih sirena aktiviralo samo 728. Na teritoriji Beograda, od planiranih 68 oglasila se 51 sirena. MUP se tada oglasio saopštenjem u kom ističe da izgradnju i održavanje sistema za uzbunjivanje finansiraju jedinice lokalne samouprave.