Tokom marta izborna kampanja na Tviteru bila je afirmativna, ali od raspisivanja predsedničkih izbora broj „tvitova“ koji predstavljaju negativnu kampanju raste i do 50 odsto, pokazuje analiza agencije Kliping. Na društvenim mrežama na internetu najviše se u prvih mesec dana kampanje razgovaralo o DS i Borisu Tadiću, a slede naprednjaci i LDP, odnosno Mlađan Dinkić i Vojislav Šešelj.
U dnevnim listovima, u prvom mesecu kampanje, dakle u periodu 13. mart – 13. april, najzastupljenija je bila DS, za kojom slede naprednjaci i URS. Od stranačkih lidera u štampi je na prvom mestu ubedljivo Boris Tadić, potom Tomislav Nikolić, pa Ivica Dačić.
Sagovornici Danasa ocenjuju da se izveštavanje medija o izbornoj kampanji uglavnom svodi na pozitivne i promotivne tekstove i priloge o strankama, dok istraživačko i kritičko novinarstvo skoro da i ne postoji. Razlog tome je, kako objašnjavaju, ekonomska kriza u kojoj se mediji nalaze, a koja otvara prostor za političke i finansijske pritiske na uređivačku politiku.
Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović ističe da je većina urednika prihvatila ulogu „saveznika“ i „partnera“ vlasti, umesto kontrolora. „Novinarstvo se uglavnom svelo na cenzuru i samocenzuru, a urednike više ne moraju ni da pritiskaju. Bilo je dovoljno da predsednikov kabinet ‘zamoli’ redakcije da ne pominju da je šef države podneo ostavku, već da je ‘skratio mandat’, i gotovo svi su mu ispunili želju“, objašnjava Smajlovićeva.
Potpredsednik NUNS-a Dragan Janjić kaže da su „kampanje najgore vreme za novinarstvo, jer tada sve stranke, pozivajući se na ravnopravnost, traže medijski prostor“. Kako dodaje, aktuelna kampanja se odvija u ekonomskoj krizi, kada je opao prihod medija, čime su postali „potencijalno laki plen za političke pritiske“.
Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja takođe smatra da je pozitivno izveštavanje tokom kampanje posledica položaja u kojem se nalaze mediji, „što voljom onih koji ih finansiraju, što (ne)činjenjem novinara na polju profesionalnog i sindikalnog organizovanja“. „Mediji su finansijski više zavisni od javnih i privatnih izvora, nego od prihoda od tiraža i gledanosti, što ih postavlja u zarobljen položaj. Političke stranke su osetile ovo kao prostor gde mogu da se besplatno ili za male pare promovišu“, upozorava Gavrilović.
Potvrđeno: Izdvaja se Danas
Najviše informacija o izborima u Srbiji možete pročitati u Danasu, pokazala je analiza Klipinga (na fotografiji). Od 13. marta do 13. aprila objavili smo tačno 891 članak posvećen izborima. Istraživanje Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) utvrdilo je da se Danas od ostalih štampanih medija izdvaja po analitičnosti i da imamo žanrovski najraznovrsniju produkciju, te da se u velikoj meri oslanjamo na sopstvene, „redakcijske“ izvore.
Sedmična analiza TV izveštavanja
I treću sedmicu zaredom, o izbornoj kampanji najviše izvestava TV Pink u svom Nacionalnom dnevniku. Slede Dnevnik 2 RTS i Vesti u pola 7 na TV B92. U sve tri informativne emisije, prema analizi agencije Kliping, ubedljivo najzastupljeniji su kandidati i funkcioneri liste „Za bolji život – Boris Tadić“, s tim što je ta prednost najizraženija na Pinku. Slede lista „Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić“, koalicija SPS-PUPS-JS i Ujedinjeni regioni Srbije.
RTS posvećuje pažnju najvećem broju lista, uključujuci i manje partije i stranke nacionalnih manjina, dok B92 i Pink gotovo da ignorišu pojedine učesnike na izborima.
Kako za Danas kaže Ilija Vučević iz Klipinga, „analizom informativnog programa TV stanica uočeno je sve veće preplitanje stranačkih i državnih funkcija, pa se neki političari u jednoj emisiji pojavljavljuju u stranačkoj funkciji, a u drugoj emisiji se u prilogu s istog događaja političar potpisuje svojom državnom funkcijom“. Postoje čak i slučajevi kada ministri Vlade Srbije daju izjave u vezi sa svojim resorom, a iza njih se nalaze predizborne poruke stranaka koje predstavljaju, upozorava Vučević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
