Većina preporuka ombudsmana u Srbiji se sprovede

Prema njegovim rečima, i jedna jedina nesprovedena preporuka ombudsmana znači da postoji građanin ili više njih kojima je organ vlasti naneo nepravdu, a ta nepravda nije ispravljena iako je nadležni državni organ nepobitno utvrdio njeno postojanje i rekao šta učiniti da bi se ona sanirala.

– Veći je problem što se svakodnevno dešava ogroman broj situacija u kojima organi uprave nedovoljno savesno, odgovorno i zakonito postupaju, te se bavljenje pojedinačnim slučajevima čini kao pražnjenje mora čašom. Zbog toga se istovremeno iz korena mora menjati odnos organa javne vlasti i zaposlenih u njima prema građanima. Ombudsman sve više radi i na tome – napominje Janković.

On dodaje da je za promenu koncepta rada uprave i odnosa javnih službenika prema poslu potreban i „jasan, snažan i konkretan impuls iz vlade, koja po ustavu usmerava i usklađuje rad svih organa uprave“.

Kad je reč o radu zaštitnika građana ili ombudsmana, Janković navodi da je Srbija još daleko od nekih evropskih zemalja. Kao primer navodi Švedsku, u kojoj je ombudsman proslavio 200 godina postojanja i gde je za organe javne vlasti nezamislivo da ne sprovedu njegovu preporuku.

– Evropa je dovoljno raznolika da u odnosu na tamošnji prosek nemamo razloga za stid – potkomitet UN za ljudska prava upravo je predložio, nakon detaljne analize dosadašnjeg rada srpskog ombudsmana, da zaštitnik građana dobije najviši, status A nacionalne institucije za ljudska prava u sistemu UN – naglašava Janković.

Međutim, kako kaže, problema još ima u praktičnom radu, a uočeni su nedostaci i u normativnom okviru za rad zaštitnika građana. Prema njegovim rečima, najozbiljnije primedbe na odredbe Ustava o ombudsmanu i na Zakon o zaštitniku građana, koje su stigle iz međunarodnih krugova, tiču se odredbi o nadzoru parlamenta nad radom ombudsmana i razlozima za razrešenje. On objašnjava da je istaknuto da bi se te odredbe mogle zloupotrebiti protiv nezavisnosti ombudsmana.

– Ukazivano je i na neuputnost odredbi koje iz kontrolnih ovlašćenja ombudsmana izuzimaju pojedine organe, Vladu na primer. Takođe, pojedini ombudsmani u Evropi imaju zakonsku mogućnost da izriču kazne za opstrukciju koju čine državni funkcioneri i službenici, što se pokazalo vrlo efikasnim u obezbeđivanju saradnje potrebne da bi ombudsman utvrdio da li su nečija prava i slobode povređeni ili ne. Zaštitnik građana Srbije takvo ovlašćenje nema – ukazuje sagovornik Danasa.

– Ustav Srbije i zakoni postavljaju na visok stepen lestvicu ljudskih prava – dodaje on – ali je stvarnost često ruši. Janković objašnjava da se ljudska i manjinska prava često shvataju kao „apstraktan koncept i garantuju samo deklarativno“.

– Evropske integracije u pogledu ljudskih i manjinskih prava ne postavljaju druge bitne zahteve sem doslednog sprovođenja već usvojenih standarda. Bitan indikator za napredovanje na pristupnom putu, koji se elaborira u svim dosadašnjim izveštajima, pa će se naći i u onom koji se upravo priprema, jeste saradnja organa vlasti sa ombudsmanom i sprovođenje njegovih preporuka – ističe Janković.

Ravnopravnost žena se banalizuje

Kad je reč o rodnoj ravnopravnosti, sagovornik Danasa napominje da je velika razlika u stepenu njenog ostvarivanja u različitim delovima Srbije, u različitim sredinama.

– Ravnopravnost žena često se banalizuje, ponekad svodi samo na pitanje da li ćemo za ženu na čelu preduzeća reći „direktorka“ ili „direktor“. Upravo sam obavešten da je na konkursu za prijem čuvara u zatvoru u Nišu, na svih deset upražnjenih mesta, primljeno deset muškaraca, iako je među kandidatima bilo žena. Takve rodno diskriminativne matrice su duboko štetne – kaže Janković.