Poslednjeg dana samita G20 – grupe privredno najjačih zemalja – u Sankt Peterburgu, čiji je domaćin ruski predsednik Vladimir Putin, svetski lideri ostali su podeljeni oko vojne intervencije u Siriji, koju trenutno otvoreno zagovaraju Sjedinjene Američke Države i Francuska. Italijanski premijer Enriko Leta napisao je na svom Tviter profilu da je radna večera G20, koja je održana u četvrtak, potvrdila različita mišljenja o sirijskoj situaciji.
Putinov portparol Dimitrij Peskov izjavio je nakon večere da je G20 „podeljena po sredini”, jer neke zemlje teže ishitrenoj akciji, dok druge insistiraju da SAD uvaži mišljenje Saveta bezbednosti UN. Peskov je rekao i da je Putin na marginama samita razgovarao sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom, ali nije naveo više detalja njihovog sastanka. Velika Britanija podržava intervenciju protiv Sirije, ali je njen parlament odbio da odobri akciju. S druge strane, Rusija podržava sirijskog predsednika Bašara el Asada i oštro se protivi svakoj intervenciji protiv Sirije.
Britanski izvori kažu da su lideri Francuske, Turske, Kanade i Velike Britanije na samitu G20 dali snažnu podršku inicijativi američkog predsednika Baraka Obame o napadu, ali ih protivnici vojne intervencije iz G20 brojno nadmašuju. Obama je na radnu večeru, koju je organizovao Putin, kasnio skoro sat, a njegovi saradnici su izjavili da je pokušavao da pronađe vreme da pozove članove američkog Kongresa da glasaju za napad na Siriju.
Obama je otkazao posetu Kaliforniji zakazanu za ponedeljak, s obzirom na to da su ankete Bi-Bi-Sija i Ej-Bi-Si Njuza pokazale da je više od trećine Kongresa neodlučno. Većina članova rekla je da će glasati protiv.
Britanski premijer Dejvid Kameron i generalni sekretar UN Ban Ki Mun pokušavaju da privole bogate zemlje da daju više novca za pomoć žrtvama sirijskog rata. Kameron je juče organizovao sastanak zemlja donatora na marginama samita G20, te najavio dodatnih 52 miliona funti pomoći (61,7 miliona evra) od Britanije.
Predsednik Poljske Bronjislav Komorovski upozorio je juče da međunarodna zajednica ne bira u Siriji samo između ruskog i američkog pristupa, već da svet prvo mora da vidi čvrste dokaze o hemijskom oružju, ko ga je upotrebio i da li je to bilo planirano, prenosi Beta.
Ministri odbrane EU složili su se juče u Viljnusu da je u Siriji 21. avgusta upotrebljeno hemijsko oružje i da ima „brojnih znakova“ da je za to odgovoran režim, rekao je litvanski ministar odbrane Juzas Olekas. „Svi ministri su osudili upotrebu hemijskog oružja i smatraju da oni koji su ga upotrebili treba da preuzmu odgovornost“, rekao je Olekas novinarima. On je istakao da nema jednog odgovora na situaciju u Siriji i da su zbog toga ministri izrazili različita mišljenja o tome kako treba odgovoriti na upotrebu hemijskog oružja.
U Viljnjusu su se juče sastali i ministri spoljnih poslova država EU. Jedan neimenovani evropski diplomata, navodi Beta, rekao je da su dokazi koje su poslednjih dana dale obaveštajne službe raznih zemalja ubedile evropske zemlje da je sirijski režim umešan u napad.
Podsetimo, američke vlasti objavile su obaveštajni izveštaj u kojem se navodi da su snage režima Bašara el Asada 21. avgusta izvele hemijski napad u predgrađu Damaska u kojem je ubijeno više od 1.400 ljudi. Taj navodni napad povod je za moguću intervenciju.
Moskva šalje još jedan ratni brod
Rusija će poslati još jedan ratni brod ka sirijskoj obali nakon što bude utovaren „specijalni teret“ u Novorosijsku, u Crnom moru, rekao je juče neimenovani vojni zvaničnik agenciji Interfaks. Desantni brod „Nikolaj Filčenkov“ trebalo je juče da krene u Novorosijk, a potom dalje ka Sredozemnom moru. Rusija, čiji su ratni brodovi u istočnom delu Sredozemnog mora, od početka sirijske krize uputila je poslednjih dana u taj region više brodova uključujući i one za elektronsko nadgledanje i dva velika desantna broda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
